Учитељ

преварити. На овај начин слободан избор књига из једне демократске библиотеке може да-помогне усавршавање оних који то желе; свак треба да има право да сам одабере оно што му треба. Оспоравати ову елементарну истину значи оспоравати слободу мисли, слободу штампе и личности, тј. основе праве демократије. Библиотека демократски организована треба да помогне све оне који желе да знају шта је било, шта је сада и шта ће бити, да знају све правце људске мисли и све оцене већ формулисане у свима доменима знања. Ове су погодбе делом већ остварене самом могућношћу читаоца да се приближи слободно рафовима књига, да претура, да ту сам тражи оно што му треба, што га интересује и што је његовом духу приступачно.

Улога библиотекара треба да се сведе на то да покаже, да посаветује, не скривајући и не прећуткујући ништа, не спречавајући слободу избора и не вршећи никакав притисак. Истина је да књижничари и несвесно прећуткују доста ствари због чега се намеће потреба да се демократизује пре свега и у исто време кад и библиотека и сам књижничар. Јер, оно што он нема у себи, не може манифестовати ни кад општи са читаоцима.

Четири чиниоца вербалне делатности

Испитивања психолошка, статистичка, историска и књижевна су показала да је сваки рад библиотеке условљен истовремено од четири чиниоца: 1) од онога који даје књигу (издавача, књижара, педагога, родитеља); 2) од онога који узима књигу (читалац, купац, ученик, члан библиотеке); 3) од саме књиге као средства библиотекиног рада и 4) од услова простора и времена, краће речено, од саме средине. Сваки акт књишког рада је резултат заједничке акције ова четири чиниоца.

Једна библиотека дакле не треба да буде сматрана као каква збирка и колекција књига, као неки мозаик. Она напротив треба да се схвати као истински организам једног нарочитог типа у коме као и у човечјем организму сви органи и сви чиниоци су тесно повезани једни за друге. Они су везани тако солидно и чврсто, да свака промена у једном од њих изазива промену у свима осталима; природа и количина знања и идеја пишчева исто као и јачина његових осећања, утичу на његово дело и слетствено на читаоца и средину. Средина час диже час обара на нулу писца, његово дело и читаоце, Успех или неуспех једног дела утиче на његовог писца. Састав библиотеке се одржава на игри других чиниоца и обрнуто. Није дакле тачно веровати, да је довољно накупити већи број добрих књига (добрих према укусу онога који их је бирао) да је довољно да књижничар познаје најбоље писце, па да он самим тим буде способан да шири њихове идеје, њихова осећања и тежње, не, демократизација јавне библиотеке је много сложенија и много деликатнија ствар. Арбитр у овој борби је сам читалац и успех или неуспех рада зависи од способности писца и књижничара да искористе књигу у просторним и временским погодбама.