Учитељ

18 сашшвивигииштивтншеннининаиитаитениианриитити песлиео линеарна гоне

кође садржину сваке прочитане књиге и саслушане реченице. За време овог стварања мнема служи као резерва: трагови створени претходним искуствима пробуђени су и употребљени за нова стварања. Овом буђењу старог искуства дато је име есрћопе; ова реч долази од грчког: „изнети напоље“. Овај феномен је исто тако као и енграм биолошког карактера.

Ваља разликовати две врсте енграма: примарни енграми који постају услед директног контакта чулних органа са стварношћу и секундарни енграми или мнематички то јест, енграми есфорија или групе есфорија. На пример, ви први пут видите магарца: о њему тада добијете примарни енграм; ви никада нисте видели зебру и читате у једној књизи да је зебра уствари магарац чија је кожа испругана црном и жутом бојом; у књизи видите и слику зебре и од тога добијете секундарни енграм који је створен од асоцијације серије других енграма изазвате овом књигом: енграмом магарца, боје, његове слике итд. Али овај секундарни енграм ће бити свакако друкчији од енграма који се добије виђењем једне зебре. Та ће разлика бити утолико већа уколико је памћење примарних енграма слабије. Примарни енграми су печат стварности на наш организам; секундарни енграми су фиктивне творевине, често далеко од стварности. М не треба заборавити, да су примарни енграми бројно. мањи у скупности енграма одраслог човека; али могу постати само од онога што је индивидуа видела, чула, осетила, опипала, сама опробала у току свог живота. Што се тиче свега осталог психичког багажа: онога што је научио, чуо, управо целокупно знање цивилизованог човека, оно је саграђено искључиво од секундарних енграма. То важи скоро за сву снагу општих појмова, све апстракције, сва заједничка имена итд. Ови секундарни енграми су битни у нашим односима са нама сличнима и њих у ствари изазивају у нама прочитане књиге. Дакле, само примарни енграми имају стварну вредност. Њих треба нарочито развијати, умножавати, гомилати, јер је споразум могућ само на ономе што је стварно.

Не треба никако заборавити, да свака књига и свака реч производи искључиво секундарне енграме (јер примарни енграми добивени преко књиге не играју никакву улогу). Функција књиге је у томе да изазове раније енграме и да омогући стварање нових комбинација. Дакле, ми смо већ поменули, да су ове комбинације и ове психичке творевине, битно личне и увек се разликују од енграма стварности. Доцније ћемо видети, да ту лежи једна велика опасност лектире, јер се тим путем ствара вербализам у личним односима.

Први закључак који се може извући из ових теоретских расматрања је тај, да ако извесних енграма нема, њихова есфорија (изазивање) је немогуће. Речи „црвено“, „светло“, „видно“ не делују на дух слепога од рођења; исто тако ни речи које обележавају звукове за глувога. Позната личност Елен Келер, која је била од рођења глува, нема и слепа научила је читати преко рељефне азбуке, тј. благодарећи чулу пипања; она је имала о свету сасвим.