Учитељ

"вотиња је управљена једино себи; човек не само себи, не само земаљском свету, већ и небу „Он је спој оба царства, уколико се уздигао до трећег ступња. Само тако може се васпитаник у животу, неспречаван другим тежњама, слободно опредељивати за царство општечовечанских идеала, носећи у себи све највише националне. вредности, које су садржај свеопште културе. Једино такво васпитање је право васпитање „пошто оно обухвата појединца и човечанство кроз нацију. Васпитање не може имати узвишенији и реал-

нији циљ. Д-р Милан М. Јовановић

Ошаџбина и џашрпиошизам 1

Сви знамо шта је отаџбина, али није лако дати њену дефиницију. У разним временима људског народог живота сатџбина је различито схватана, па је и данас многи различито схватају. Кад нас нисам налазио на неке њене дефиниције. Обично се о њој дају, нарочито по историским уџбеницима, кратке поуке. Ту се обично пе. рифрастички објашњава да је отаџбина земља у којој су се наши стари родили и за коју су генерације нашега народа крв пролевале, да се њена застава вила на многим бојним пољима и, најзад, да је она наша заједничка кућа, коју смо дужни сви волети и бранити. Колико ми је познато, то је све о отаџбини у нашим уџбеницима. Међутим, мени се увек чинило да је то мало и недовољно. Особито сам осећао тај недостатак кад сам био у положају да својим ученицима објасним појам о отаџбини. Тада ме је муке стајало то објашњење, јер сам морао дати па потом и тражити од ђака дефиницију „отаџбине“. Како ме та невоља и данас прати, протретираћу ту тему на овом месту, у нади да ће и други о њој проговорити и допунити.

Под појмом „отаџбина“ разумемо пре свега територију оног народа који њу насељава. Тако, Југославија, са данашњим својим границама, била би отаџбина Срба, Хрвата и Словенаца, који њену територију, као један народ, насељавају и на њој живе. Али има случајева где поједини делови чисто народне територије не припадају држави тога народа, па је и народ на њима ван народне државе. Стога, питање је, да ли ти делови једнога народа треба да сматрају да им је отаџбина држава којој припадају или држава народа чији су они саставни делови по језику. У овом случају цени се по наци. оналним осећањима тих делова: ако су та њихова осећања идентична са осећањима народа с којим ти делови имају исти језик, онда је: њихова отаџбина држава тога народа, у противном отаџбина им је држава у којој живе, особито ако је воле и ако су готови и крв за њу пролити. Но, како ипак отаџбина није извесна територија ограничена уговорима, тј. држава, то ће и њихова права отаџбина бити. територија за коју их везују националне традиције. — Према овоме,