Учитељ

УНИР сик TMT TEA

раја | • ПАРИ

_ УЧИТЕЉАЈСТЕЈ

ПЕДАГОШКО-СОЦИЈАЛНИ ЧАСОПИС ЈУГОСЛ. УЧИТЕЉСКОГ УДРУЖЕЊА СЕПТЕМБАР—ОКТОБАР 1940 БЕОГРАД ГОД. 21 (55) БР. 1 и 2

ГЛАВНИ УРЕДНИК МИЛИЋ Р. МАЈСТОРОВИЋ, БОЖЕ ЈАНКОВИЋА БР. 4%

1. — Проблеми и решења

Психолошја код Кершеншшајнера УВОД

Георг Кершенштајнер несумњиво да је велики немачки педагог на преображају нове школе. Његова педагошка делатност протеже се читавих педесет година. Он је дао велики број јако запажених монографија, па је покушао пред крај живота да да једну заокругљену целину своје педагошке системе под натписом Теорија образовања, сматрајући да ће и ово завршно дело наићи на исто тако леп пријем. Но треба одмах истаћи да у њој није дао целу Педагогику, већ само неколико делова који по његовом мишљењу чине срж Педагогике, а остале делове оставио је да изнесе у Теорији школске организације, ма да је то подвајање кршење природне целине. Он нам је пружио Теорију „образовања у четири појма: појам образовања, појам вредности, појам интересовања и појам духовне структуре (образовних средстава и образовног „објекта“), мислећи да ће тиме дати неопходну педагошку целину. Али целина не даје се кад се изоставе значајни фактори образовања: држава, породица, црква, друштво, природа, улица, итд. Исто тако апсолутно није смео да изостави. проматрање васпитних идеала из прошлости и да нам пружи свој став према њима. Заокругљеност једне теорије није кад се не обухвате сви утицајни фактори. Но мени овом приликом није сврха да посматрам чисто педагошки његову Теорију образовања: себи сам поставио задатак да размотрим Психологију у његовој Теорији образовања. У Предговору. првом издању он каже да је за писање једне „затворене теорије образовања“ да задовољи захтеве философског мишљења, не помињући ни једном речи захтеве научне психологије, као да је Психологија без значаја за Педагогику. Мако је овако привидно игнорисао Психологију, он ју је употребио још колико, али не ону Психологију за коју се толико заузима, него баш ону Психологију коју иначе напада и мрзи, а овамо непрестано се њоме служи, како њеним резултатима тако и њеном терминологијом, што ћу ниже у посебним одељцима доказати. Хватајући се за Духовно-научну психологију и Едуарда Шпрангера, он одбацује „у речима“ тзв. Психологију

елемената, Експериментално-физиолошку, а у ствари_-сасвим се TC AL та РС /9) «= (у 6 Va 4