Учитељ

по раси, и по језику, и по менталитету, и по општој култури и моралу.

То је тај здрав смисао, и за њ су се борили у прошлости најодабранији синови нашега народа, као што се и данас боре. Тај је смисао и победио у последњем конфликту народа, тај ће смисао“ и одржати отаџбину на опште добро своје деце. Сви данас задоцнели партизани старих режима и сви сентиментални партизани преживелог покрајинског живота нашег народа, који траже длаку у јајету у народним стварима, и ако ненамерно, чине велики грех према своме народу и његовом заједничком добру, његовом јединству.

П. Ј. Тодоровић _

Социјална средина као васџишни факшор

Под социјалном средином или заједницом подразумевамо такву средину у којој се човек креће, у којој дела и ради. Отуда је људски живот условљен животом заједнице. Свеколике човекове способности не би претстављале ништа ван заједнице, јер је њихов живот условљен животним трењем, које потпомаже развијање и фермирање личности. Заједница је жив организам. Она себе манифестује кроз духовну и материјалну културу, која еволуира. У тој еволуцији човек као јединка себе препознаје, када радећи за себе ради уједно и за заједницу. У том трењу ни назори заједнице на јединку не могу се искључити, нити им пак јединка може узмаћи. Назори заједнице, њена традиција, бацају приматан отисак на духовни живот јединке, која се развија и по своме унутрашњем нагону и по диктату социјалне средине и под утицајем поднебља. Сви ти елементи имају свога удела у животу индивидуе, али, разуме се, неки мање, неки више. А када не било наслеђа. односно нагона не би било ни људског прогреса, не би било људске односно друштвене еволуције. Како би која генерација умирала, долазила би друга, која би почињала изнова, од почетка!

Далеко је од помисли, да утицај социјалне средине не може бити од негативног ефекта. Разумљиво је да може. Но ми овде подразумевамо социјалну средину у позитивном смислу, средину која пред собом има смишљен и одређен циљ живота, која цео људски построј гледа кроз призму прогреса, кроз живот развијања. Ми овде искључујемо утицај улице, утицај блазираних типова, који се сретају и на улици и на лошем биоскопском платну и у сензационалној књижевности, Онај који ни сам није васпитан, није у могућности ни да другога васпитава. Нарочито уже заједнице, као јединице опште социјалне заједнице; школа, црква, војска, корпорације и др. могу имати специјалног удела у развоју личности. На пример, типичан војник има сасвим друге погледе на живот друштва, на његов морал и социјалну вредност од једног, рецимо, професора социологије; један научник има друге појмове о интелектуалном уздизању човечанства од једног мануелног радника; један пролетер има друкчије гледиште на социјалну правду“