Учитељ

куд ——_—______________--====мни

од једног буржуја итд. Мако ова специјалност има и својих особених погледа на друштво као функцију, ипак сва се та гледишта углавном укључују под надзор опште социјалне заједнице, која је основни обруч свима људским манифестацијама и стремљењима.

Кад је у питању васпитање подмлатка, онда се не сме заборавити на чињеницу да се социјални живот и васпитање употпуњују, јер колико је год важно васпитање за социјални живот, толико је важна и социјална средина за васпитање. „С ким си онаки си“, каже наш народ. Ту је заиста пуно животне истине и логичног смисла. Но не делећи сасвим мишљење нативиста, који сматрају да људску природу нико није кадар да скрене са њеног пута, ми ипак сматрамо да је социјална средина знатан фактор у развићу једног бића. Сасвим ће имати други развој индивидуа која живи у једној несоцијалној и непросвећеној средини од личности, која се развија по свима потребним условима за живот. Мако је човек способнији и од биљке и од животиње да се пре и брже акомодира и адаптира према различитим срединама, ипак није све једно за његов дух ако се налази у ма каквој средини. Позитивна средина, а нарочито одговарајућа средина, допринеће знатног удела у раз“ вијању личности, док ће неодговарајућа и несоцијална средина његов развој само кочити. Није само довољно да дете има урођене позитивне способности па да може рећи: сад је свеу реду! Поред природних дарова потребно је и погодно миље да се ти дарови правилно развију. Дете се може родити са музичким даром или којом другом способношћу, али ако оно живи у средини, ре цимо, која је немузикална, дете неће моћи испољити своје способности у таквој мери као кад би било у одговарајућој средини. Ако се један орган не вежба бар у минималној мери, он ће једног дана закржљати, свенути.

Духовна способност је урођена унутрашња функција, која тежи своме изражају, своме циљу. Но ако је снага отпора јача од природне акције, нема сумње, да ће природна акција, бар привремено, устукнути пред нежељеним отпором. Кажемо, да ће природни нагон устукнути бар привремено, јер сматрамо да ни негативна средина не може сасвим угушити позитивне-урођене способности, као што ни позитивно васпитање није кадро да угуши и потпуно сузбије негативне мане у васпитаниковој личности. Наиме, негативна социјална средина може да кочи, успорава правилан одгој духа, али никако није у могућности да збрише урођене способности. И Џон Дуји сматра, да дете, рођено са способностима за говор, ако живи у несоцијалној и немој средини, неће у тој средини научити говорити. То је тачно, али је тачно и ово, да ако бисмо то исто дете пренели у једну социјалну средину, оно би ипак научило говорити. Сасвим је разумљиво, да би, због задоцњења његовог духовног развоја, оно теже учило језик. Тај би случај био и са другим способностима. Ако се једно музикално дете налази у музикалној породици, у том случају његов музички дар развијаће се потпуно нормално и успешно, што не би било тако да се откуда налази у немузикалној средини. Отуда је јасно, да специ-