Учитељ

винил шиериинизврациаЕрен ен: 9 а нниннанниегиианенинн и виЕсЕИЕнИитесттЕЕеетРееееЕШтЕН 37

Деца слободно прилазе забавиљи и казују јој шта хоће да раде. Једни долазе и желе материјал за грађење, други хартију за исецање, неки узимају дрвца за намештање или играчке итд. Само онима који су колебљиви и не могу да се одлуче помаже она у избору занимања. М кад су сви збринути онда настаје сређеност, немир се претвара у живахну запосленост. Забавиља сад може да посматра децу и да помогне тамо где је потребна њена помоћ. У свему влада слободан, ведар, весео дух.

И саме просторије уређују се тако да одговарају овоме педагошком духу. Није довољно да су собе само простране и светле, оне треба да су праве дечје собе: ведре, веселе, топле. Зато се не крече, него се боје светлим, веселим бојама. Сточићи, столичице и друге ствари израђују се тако да буду у пријатном складу једно с другим. Уз то долази цвеће на прозорима и полицама, које оживљава и украси, прилагођени дечјим наклоностима и интересима. Такве собе потискују оне хладне, окречене „учионице“, одакле бије празнина и хладан дах, а које сви добро познајемо.

Сав рад врши се у облику занимљиве игре. Овакав дух и начин рада поклапа се са битним особинама деце и зајемчава право на њихов слободан развитак, Дечја занимања, као што ће се видети, психолошки су оправдана и педагошки корисна. Она покрећу дечја опажања, машту, интересовање, саморадњу.

%“ Игра

МИ сувише је очигледна неодољива потреба дечјег бића за игром, нарочито у доба пре поласка у школу. У игри лежи несавладљива моћ којој се дете предаје до заноса. Оно у њој живи, потпуно се удубљује, заборавља стварност и ствара илузију стварности. Али игра не само да задовољава потребу дечје природе, већ има дубљи смисао. Дечји дух, који расте и развија се, прима ту обилно хране за све животне радње. Дете у игри сазнаје, мисли, ствара, вежба вољу. Особиту важност има игра за социјално васпитање. Удруженим учешћем у заједничкој игри буди се дух повезаности и заједнице. Дете се навикава на сарадњу са друговима, учи се да се добровољно покорава правилима и захтевима који ту владају. На тај начин припрема се да у доцнијим заједницама, у школи иу друштву, признаје и врши друштвене и законске обавезе. С правом се може рећи да игра служи као припрема за озбиљне радње у будућности.

Важност игре за васпитаче у томе је што им се даје прилике да упознају дубље укорењене особине поједине деце. Ту се истичу основне црте будућих одраслих људи у темпераменту и карактеру. У игри могу да се уоче: осетљиви, меки, узбудљиви, живи, хитри, одлучни, као и тупи, суви, тихи, троми, несмели итд.

Игра донекле помаже и упознавању средине у ко јој дете живи, јер подражавање при игрању има велику улогу. У игри се огледају правци живота, рада, поступака који владају у дечјој околини. 38-