Учитељ

„Кад бојна труба Србију диже, Да Српство одбрани, Пођоше гинут', ал' брат повика: „Нећете сами!“

| И чак са даљних северних страна Русадија с диже, И љубав братска и љубав славска У помоћ стиже. Ох, сви су они бесмртно име Задобити знали, Многи су, многи за народ српски Свој живот дали. Дали су живот, који се никад Не може да врати, Може ли ико, може ЛИ иком Шта више дати!“

И те жртве је давао руски народ често и против режима, који није увек служио словенству и није имао руску физиономију.

У осталом режим није садржина језика, нити је овај израз режима. Језик је израз народне душе. На језику народ изражава и чува свој духовни живот, своја маштања, своје појмове, мисли, своја осећања и идеале. Језик је први показао да смо народи једнога стабла, и највише је послужио буђењу сазнања да смо браћа.

Често се данас све претреса и оцењује са гледишта материјалне користи; али се заборавља да је та материјална корист пролазна, пролазно је све оно, што је везано са каматом и дохотком. За дру: штво и нацију те материјалне користи су једна етапа материјалних услова живота, у којима се стварају вечне вредности; а те вредности су увек везане са циљевима националне школе; и њих ствара пре свега матерњи језик, потпомогнут снагама родбинских језика.

Језик није само тумач мисли, већ и њен стваралац, поглавито ако је реч о родбинским духовним везама. Истину су ту најбоље изразили словенски апостоли св. браћа Ћирило и Методије, кад су преводили Христово учење на словенски језик и ударили темељ нашој. култури и цивилизацији. Тим правцем се пошло и у савременој Русији. Дивљачки народи монголскога порекла, који су, како се изразио Н. Гогољ, чађили само небо бирократске Русије, били су више од штете него од користи. Руси су успели да пробуде код њих смисао за живот и вољу за рад, просветили су их на њиховом матерњем језику и створили од њих корисне грађане. М тек у таквом стању они су могли да оцене величину руске душе и да данас они са љубављу уче руски језик, преко којега осећају дах онога свечовека, чији лик се први пут јавио у чаробним сликама руских писаца 19 века.

Ми у школама учимо језике германских и романских народа ради упознавања душа тих народа, што су створили данашњу европску материјалну културу, учимо и ради чисто материјалнио-привредне користи. Али наша национална школа, призма националне душе, кроз коју проводимо та знања, контролише наш рад око савлађивања