Учитељ

ту |:

44 БАР ЕРЕ НА ЕП ДЕ БА АЕ ИЕ АНЕ ЕН ДЈ ЕРЕ ННВ ПБ Б

тих језика и стоји на стражи наше духовне слободе. У противном случају ми би постали туђи душевни робови. Али се и за такав посао тражи свестрано знање матерњега језика. А то знање се стиче буђењем стваралачке мисли о свим појавама и сликама предмета, који пролазе кроз нашу душевну призму. Наравно, ту мисао најбоље буди код омладине лепа књижевност, у чијим сликама се решавају социално-економска питања и показују начини стварања корисних чланова друштвене заједнице, од којих зависи стварање бољега уређења друштвенога живота. И баш за такав рад је неопходан нашој школи руски језик, јер његово богатство утиче на богаћење у омладине матерњега језика. Руски језик је не само један од најбогатијих светских језика и разница најлепших творевина људске мисли о уређењу друштвених и међународних односа, већ је духовно и материјално најороднији нам језик. МИ руски и матерњи наш језик црпели су духовно богатство из језика словенских апостола св. браће Ћирила и Методија. Вековима су везивале нас једне исте мисли, једна иста вера, једни исти идеали, високи морал, алтруизам и једна иста мисао о остварењу социјалне правде.

Вековима је наш народ маштао о Русији и називао је својом мајком и својом надом. М не само наш народ, већ и претставници Хрвата и Словенаца истицали су мисао о том, да је руски језик наш језик, језик најсроднијега нам народа. Словеначки песник Антон Ашкерц каже да је руски језик великан словенства, који никад није знао за ропство. Руски језик је, наставља он, нежна харфа у рукама надахнутога песника; језик, који га потсећа на нежне речи његове мајке. Е

И кад је тај најсроднији нам језик користан нашој школи како за богаћење матерњега језика и буђење стваралачке мисли, тако и за буђење расне свести и сигурнијега стајања на стражи националнословенске индивидуалности, зар ми смемо да наставимо политику, која се показала штетна за нашу нацију и која нам прети одузимањем стваралачке национално-словенске моћи!

Пробудимо се и помогнимо националној школи да добије полета у стварању поколења са словенским алтруизмом и словенским самопрегоревањем. Помогнимо јој да се препороди помоћу рускога језика и књижевности и да створи поколење, које ће смети да каже, да су Руси наша браћа и да је њихов језик у исто време и наш језик.

Др. Дим. Ђуровић

П. — Ствараоци вредности

Малан Пејновир

У граду Сиску, на ушћу Купе у Саву, као и у ближим селима има врло много насељених Личана. Нови Сисак, па Ново и Старо Прачно, Цапраг, Канак итд. мјеста су у којима живе Личани у већини. Док није било жељезнице од Сиска према Славонском Броду, долазили су они на рад онамо, радили су најтеже послове, истова-