Учитељ

тим предметима са дотадашњега морфолошкога стајалишта на. биолошко. То се покушавало додуше већ и прије њега, али није. рад проведен онако суставно као што је био његов, а што је најглавније он је поједине функције живих природнина одабирао за проматрање према интересима дјеце која похађају основну школу, а уједно их и везао у једну целину, тако да се живот поједине природнине развијао наставом пред очима дјеце као једна повезана цјелина у којој једна функција (радња) није само у међусобној зависности са органом којим се та радња у првоме реду врши, него да се види и њезина зависност од читавога' организма, а једнако и зависност читавога организма од животних прилика што их ствара извесна околина. При томе није пуштао с вида ни естетске моменте.

Према тим принципима израдио је мноштво скица које су у природописну наставу основне школе унеле живота и повећале интерес за познавање природе. За све три Читанке које су се тада употребљавале у овдашњим основним школама израдио је чланке из физике и природописа. Ти би чланци још и данас могли да послуже, не додуше толико за читанке, јер се у новије време и код нас почело са састављањем т. зв. литерарних читанака, колико би могли такви његови чланци да послуже за стваран уџбеник. Тај би уџбеник био много живљи и интересантнији од многих што их данас имамо, а да се и не говори о његовим предностима са стварне и методске стране. У оно вријеме кад су се те читанке употребљавале, приговарали су неки управо томе што су ти чланци написани и према принципима методике. На то је Пејновић сасвим другим очима гледао. За те наставне предмете нисмо у то. доба имали руковође, израђене према биолошкој основи, па је учитељ требао да нађе у самоме чланку, чак и онај који ће га с ученицима само читати и објашњавати, неке методске путеве и. "начине. Такви методски елементи нису били изречени нигде речима, већ су били у распоређењу грађе коју су обрађивали, као и у начину којим је грађа изнесена и приказана. Ово потоње напомињем због тога да се не би друкчије схватила та методска 0собина његових чланака за читанке. Естетске је моменте истицао поред биолошких код обрађивања већих заокружених природних цјелина, код обрађивања животних заједница и појединих слика из природе. Ни тај рад није нашао правих наследоватеља, а колико још и данас нема правога разумевања за такву наставу у природним наукама, види се најбоље по том што су други узимајући неке његове чланке за уџбенике а и за читанке управо их покварили, изостављајући и мењајући у њима оно што је било и најглавније · и најбоље. Кад помислимо да је требало од онога што је израдио Пејновић поћи даље, и све то попунити и разрадити према нови_јим схватањима, онда видимо да је то назадак, барем назадак у јединству наставе што га савремени педагози понајјаче истичу. У теорији се то и код нас врло лепо износи, но у пракси, у самом школском раду и упутама за њега, још смо далеко од циља, јер“ се даје вредност случајним моментима из живота, док се најглав- -