Учитељ

48 ПЕШ АД ЕЕ 6 НЕ АЕ ЕаН ЕИЕ АВЕ Н

нији пуштају свуда. Пејновићева снага била је напротив у томе што је са битне тачке живота и његових увјета развијао радњу и стварно и методски, зато је код њега јединство наставе било природно, а не умјетно исконструисано. ;

Преглед његових чланака за читанке, узевши у обзир и оне из географије, приказује нам једну цјелину. У почетку, у завичајној настави, та је цјелина без видљивих знакова дељења, после се та јединствена цјелина постепено диференцира, од проматрања цјелина прелази се занимању за детаље, онако како је то и психолошки оправдано. развитком дечје способности код проматрања спољашњега свијета. Изоштравањем осјетила дете запажа све више детаља, па се томе треба да прилагођује настава и одабирањем настгвне грађе као и њезиним распоређењем. Зато су,код Пејновића на најнижем ступњу наставе, у завичајној настави, као једна целина истакнути, природни, социјални и културни елементи, и то, онако како се дјете на том степену развитка према њима односи, и како на њих реагује. На вишим ступњевима наставе природни се елементи одељују постепено од социјалних и културних елемената, но ипак и даље остаје међу њима потребна веза.

У трећем разреду остаје та веза јача и ближа између природописа и физике, док је таква веза између географије и осталих стварних наука друкчије удешена, јер се географија од њих већма одјелила. У свакој слици из природе, а у вези са животом природнина, као и у вези са живстом људи, обрађене су оне природне појаве које врше најјачи утицај на тај живот, које су управо главни увјет његов. У чланцима четврте читанке опет су односи између појединих наука друкчији. Ту је дељење даље проведено, али их ипак повезује људски живот и рад, ту дакле избијају јачом снагом културни моменти, док су раније били јачи они првотни, природни. Како је човек употребио природне силе и материјал што му га природа даје за задовољавање својих животних потреба» Тим питањем одређена је веза на том степену између појединих природних наука. На пр. код грађења куће проматра се камен вапненац, проматра се тако да се узимају у обзир његова својства, због којих се он и употребљава за грађење и прављење креча, једнако се тако проматра песак (пешчаник) и глиненац (глина), а усто се проматра и све оно оруђе које је у том раду као и за само грађење куће човеку потребно (физика). То је све рађено од 1905 до 1908 године, и све је то тек први покушај за такав рад, па је требало у томе правцу наставити, јер је такав рад у основи својој био добар и за оно доба потпуно савремен. Но велики догађаји који су слиједили након тога прекинули су континуитет у развитку и дотеривању тога рада, ти су догађаји били толико замашни да се након њих почело да ради скоро сасвим изнова и да се изгубило сасвим из вида оно што је већ раније било постављено на ваљане темеље.

Чланци из географије израђени су према принципима т. зв. културне географије коју данас неки методичари (на пр. Изсћпег Ичнер) забацују. Према тим принципима главна је сврха географ-