Учитељ

94 Ва БРИН НИНА ЕД А БИ A SREO RENE

У Пећи је била и српска патријаршија у којој су били ученији калуђери, код којих се српска омладина учила и спремала за. калуђере и свештенике. По епископским столицама такође је било школа. С пропашћу Деспотовине (1459) пропаде и српска патријаршија у Пећи, и српска црква потпаде под управу грчке цркве. Споразум Турака и Срба обнови се 1557 године српска патријаршија, али се 1776 године опет укину, и српска црква поново потпаде под управу грчке патријаршије у Цариграду. Српска патријаршија у Пећи имала је у верском погледу под собом Србе у Турској, Аустрији и Млетачкој републици.

Крајем 15 и у 16 веку калуђери су подизали по манастирима. штампарије, у којима су штампали црквене и школске књиге. Колико се зна прва српска штампарија подигнута је у манастиру Ободу код Цетиња, или у самом Цетињу 1490 године. Ову је штампарију подигао црногорски војвода Ђурђе Црнојевић. У 16 веку подигнуте су српске штампарије: у Млецима, Скадру, Грачаници, Милешевској цркви, Горажду, Рујну, Мркшиној цркви и у Београду.

У ратовима између Турске и Аустрије крајем 17 века Срби, у нади да се ослободе турских зулума, а верујући аустријским обећањима о давању великих повластица Србима, прешли су на страну Аустрије, јер је она била заузела велики део данашње Ј. Србије. Поновном победом Турске и повратком аустријске војске из Ј. Србије, пребегао је с њом 1690 године и српски пећски патријарх Арсеније Ш Чарнојевић с великим делом свог народа, прешавши Саву и Дунав. Пре Арсенија Ш Чарнојевића у Пећи је био српски патријарх Максим. И под патријархом Арсенијем ТУ извршена је 1738 године сеоба Срба на север. Али кад је 1776 године поново укинута српска патријаршија у Пећи, српски народ под Турцима остао је без својих црквених поглавица. Остало је само мало свештеника који су већином живели по варошима, и нису смели ићи ван вароши. Где није било свештеника, народ се почео турчити, или је бегао у неприступачне крајеве. .

Одласком црквених великодостојника и свештенства у крајеве под Аустријом и укидањем српске патријаршије у Пећи, нестало је српског просветног центра у Пећи и просвета је код Срба _ почела још више опадати, а српска црква опет је потпала под управу грчке патријаршије у Цариграду. Грци се нису ни најмање . трудили око подизања српских школа, већ су радили супротно и српску децу терали у грчке школе које су у то доба биле доста добре. Овакво грчко поступање натерало је Србе на удруживање у школске општине, јер су се тако удружени лакше одупирали навали грчког свештенства и натурању грчке службе по црквама.

Нестанком српског просветног центра у Пећи остао је још српски просветни центар у манастиру Хилендару, али чим су Турци заузели и Св. Гору, отпочео је опадати просветни рад и овог центра. Због турских зулума српски је народ бежао у забаченије крајеве где ниједан просветни зрачак није могао допрети до њега. Они који су се населили по варошима бавили су се трговином и занатима, услед чега су долазили у додир с културнијим светом,