Учитељ

стирски метод. М зато су се звале старе, а доцније отворене школе звале су се нове школе, јер се у њима почело радити по савременијим методама. М старе су школе претваране у нове. Учитељи (даскали) у старим школама били су: свештеници, калуђери и њихови мирски помоћници (псалтирци певачи и клисаре). Упбеници у овим школама били су: словенски буквар, часловац, псалтир и месецослов, а доцније се почело учити усправно писање и рачунање напамет. Из почетка писање се вршило прстима по песку, јер није било материјала и прибора за писање.

После ратова 1876—78 године стање српских школа било је врло рђаво, јер су многе од њих биле затворене, а које нису биле затворене, ометане су у раду. Остале су само Богословска школа у Призрену и основне школе иза Шаре и Качаника. По свршетку ратова од 1876 —78 године од 153 старе школе одржало се само њих 19. Уз то су Срби из Ј. Србије, који су били у ратовима на нашој страни, били осуђивани на смрт или вечиту робију, иако им је по берлинском конгресу био загарантован слободан повратак у домовину и својим кућама. Све су ове незгоде и патње Срба тешко падале и ометале отварање школа, Зато је 1879 године у призренском пашалуку било свега 4 школе. У косовском вилајету било је у 1884/5 години 92 основне школе са 27 учитеља, а у 1886/7 години 29 школе са 30 учитеља. Јеротије Новитовић

— Наставиће се —

Наша сшаровремска школа

Старовремски учитељи

Живота Миловановић (1853—1933) рођен је у пожаревачком Петровцу. Овај учитељ не припада колу старовремских даскала, али се ипак задржавамо на њему из разлога, што је кратовска школа и под његовом управом задржала извесне навике часословачке школе, каб, и зато, што је наскоро после његовог одласка повраћен стари напуштени метод рада. Он је служио у Кратову од 1871 до 1873 године. Ту је затекао даскал Димитрију Поп Јосифовића, о коме је већ било говора у овоме раду. Животу су одвели у школу кратовски прваци архимандрит Антим, Димитрије Тошић, Хаџи Јован, Хаџи Максимовић и Ђорђе Тошић, који су том приликом казали ђацима да ће то бити старији учитељ иако је Димитрије био по годинама нешто измакао од њега. У школи је било 40 ученика, који су седели на поду. Миндера и клупа није било. Тада је Живота раздао нове уџбенике, које је донео из Србије, упаковане у сандуцима са кантама петролеума. Када су стигли на границу, колар Јован Тетовац показао је турским цариницима само један сандук са кантама, у којима су ови нашли да је доиста означена роба, те су тако несметано дошли