Учитељ

214 кљинетиненеинтрининиитниеитииееви аи нслреее ин наРиевтвиренинУнен ере

Теодосије Лаклар. М за овога даскала тврди Др. Јован Хаџи Васиљевић да је службовао у Кратову у другој половини деветнаестог столећа, негде између 1850 и 1873 године, за кога такође каже да је био спреман учитељ.“)

Ст. Симић

— Наставиће се —

Рр). — Оцене и џрикази

Достојевски о Европи и словенству од Д-р Јустина Поповића, проф. универзитета, Београд 1940, 80, стр. 369, цена 80— динара. Издавачко-просветна задруга С. О. Ј. Франкопанова бр. 15. — За словенофиле и евразијце одавно позната антитеза Русија и Европа добила је свој најјаснији израз и своје најбоље тумачење код нас у овој књизи о Достојевском.

За словенофиле Европа је претстављала, на првом месту, велику духовну опасност и „земљу светих чуда“. То су два полуса, која је неустрашиво и страсно подвукао Достојевски. |

Једна је Европа: Волтера, енциклопедиста, Ренана, Јума, Спенсера, Дарвина и вулгарних материјалиста; а друга је Европа: Дантеа, Јованке Орлеанке, Паскала, Хисманса, Шекспира, Милтона, Карајла и Рескина. Једна је Европа: „светих чуда“, подвига, хероизма, жртве, племенитости, срца и васељенског духа. Друга је Европа: екплоататорска, милитаристичка, надувена, фаустовска, ничеовска, груба, одвратна, непривлачна „трула Европа“.

И око те две Европе, које постоје не само у срцу Европе, већи на њеном истоку и југу, плету се не само сви проблеми и решења изласка из тешкоћа и криза, већ и сви велики философски, социјални и етички системи, који одавно потресају духовно читав свет.

Достојевски је централна тачка, највећа и најдубља личност света, која је разликовала „трулу Европу" од Европе „светих чуда". Достојевски је највећа вредност, коју руски народ може показати на страшном суду народа. Зато свака књига о Достојевском треба да се дочека с највећим симпатијама. Ова књига г. Поповића претставља специфичан рад, рад своје врсте, тим пре што је Достојевски вечита тема његова живота. Он је живео Достојевским; њега су мучили они исти проблеми, који су мучили и Достојевског; Достојевски је био за њега и „учитељ и мучитељ“. М ко тако схвата Достојевског, тај конкретно износи и решава проблеме онако како их је он постављао и решавао.

Горња књига није обичан литерарни прилог о Достојевском, није књига, која се сврстава у ред књига које пишу књижевни критичари о појединим писцима. Она је и литерарно, и психолошко, и философско и религиозно дело. Она нас уводи у читаву галерију типова Достојевскових хероја: хероја праве и посувраћене човечанске мисли. .

Узмимо анализу легенде о великом инквизитору: о чуду, тајни, ауторитету, слободи, па ћемо се уверити с каквом страховитом дубином Достојевски открива људима борбу Христа и Кушача. А та борба се и данас рефлектује у борби између две, напред обележене Европе, између два напред обележена схватања света. Узмимо анализу Ивана Карамазова, који исповеда атеизам и етику „све је дозвољено“, Кирилова, који је себе прогласио за Бога, који проповеда самоубиство да би кроз њега извршио богоубиство; Ставрогина, са најсвирепијим срцем „кога не узбуђује ничији бол, нити га ишта може бацити у очајање, човека бескрајно охола и најјезовитија у светској литератури и Раскољинкова, који проповеда као руководну

2 У то време у Кратову је био у промету и руски новац. Једна рубља мењана је за 15 гроша. Тада је била у оптицају још једна монета звана сачлија, са орлом на једној страни.