Учитељ

_ извођење става разлога: ако је непосредно дато апсолутно реално, онда из става противречности следује немогућност противречности у свести, због чега се чињенице имају свести једна на другу. Дакле, став разлога није аксиоматичан став, већ је рационалан, тј. нужан у том смислу, што се он као такав мишљењем утврђује у детаљној анализи односа, који су нужни међу чињеницама искуства.

Метафизика

Проблеми. Теорија сазнања је упориште оног огромног сазнајног замаха, који налазимо код Петронијевића, али не тако често у историји људске мисли. Стога се теорија сазнања нашега филозофа може потпуно схватити тек у његовој метафизици. То се види и по задатку који он овој поставља По њему, она је наука о свеукупној стварности, дакле, не само о бићу које непосредно сазнајемо, него и о трансцендетном свету, чију егзистенцију али не и онтологију утврђује теорија сазнања. Ближе одређивање обимности метафизичких проблема садржи се у појму „свеукупне стварности“, чиме је назначен квантитативан проблем света. Тиме се не исцрпљује метафизичка област, јер она обухвата и квалитативан проблем. Према томе, метафизика садржи три основна проблема: онтолошки, квантитативни и квалитативни.

Оншолошки проблеми. Утврђивање да ли биће постоји, мора се ставити у почетку метафизике, јер се тек његовим претходним решењем омогућује сазнање света у његовој целини.

Егзистенција бића. Како апсолутни привид не постоји, већ је свеукупно биће реално, то нема начега што би се привиђало да постоји, а у ствари не би постојало, тј. што би било есенција без егзистенције. То је једно од највећих открића у Петронијевићевој филозофији.

Јединсшво бића. На квалитетима непосредно датог искуства утврђујемо четири основна односа: идентитет са собом, квалитативну једнакост, квалитативну и нумеричку разлику. Прва два односа су субјективна, јер се нашим мишљењем уносе у квалитете; друга два односа налазе се у самим квалитетима, дакле, објективни су, те припадају целини света.

Разлика два квалитета је потпуна ако се ни у једном од њих не налази ни мало од другог квалитета, на пр. бело-црно, _ између којих постоје међуквалитети сивог у различитим ниансама, 2 Разлика је проста ако се између датих квалитета не може уметнути никакав трећи квалитет. Овај други појам разлике је логички примарна чињеница. Стога је сиво, као и све. споредне боје, релативно иманентна илузија. Разлику просту и потпуну наш филозоф назива супротност. Њу налазимо само код квалитативног пара задовољство-бол. Одатле Петронијевић извлачи закључак, који има фундаментални логички значај, да нема разлога за претпоставку ирационалних квалитета, тј. квалитета који се не би могли свести на логичке принципе.