Учитељ

предграђу Солуна, у Вардар-Капији отвори се српска школа 3 априла исте године са 23 ученика; у Прилепу отвори се српска школа са водоосвећењем 15 јуна 1897 године, и у исту се за 4 дана (од 20—923 јуна) уписало 54 ученика-це. И у Охриду се отвори школа 16 августа 1897 године, и у њу се уписало 40 ученика-це. Крушево је добило школу 10 септембра 1897 године, и у њу се уписало 75 ученика-це. У селу Лазаропољу, у дебарском санџаку отвори се школа 20 септембра 1897 године, у коју се уписало 62 ученика-це.

Поред основних школа почеле су се 1897 године отварати и вечерње школе за неписмени народ. Једна таква школа основана је 1897 године у Тетову, а после и у његовој околини. У овим школама су се неписмени младићи учили: читању, писању и помало рачуну. Број школа је стално растао до ослобођења 1912 године, али, на жалост, немамо статистичких података за све године, јер се исти нису могли прикупити и у своје време штампати због тешких политичких прилика под Турцима.

У реканској кази дебарског округа у 1897-8 години било је у 15 места 22 школе са прека 1147 уписаних ученика-ца, 27 учитеља и 11 учитељица.

За учитеље који нису добро знали црквено певање скопски митрополит Фирмилијан отворио је 1897 године курс у Скопљу. Овај је курс трајао од 1 јула до 10 августа исте године. Поред певања на курсу су држана предавања још: из веронауке, пољске привреде и практичног лекарства.

Статистичких података немамо ни за све године ни за све крајеве Ј. Србије и Србије који су били под Турцима до 1878 године. Колико смо могли наћи статистичких података износимо их. У 1858 години било је око 40 српских школа; 1860 год. око 100 школа. Од 1872-75 год. било је по М. Милојевићу српских школа у 174 места и још 20 женских школа у истим местима, а 1878 г. било је око 153 школе, не рачунајући школе у новопазарском и плеваљском санџаку и ново-ослобођеним крајевима. Године 1891-2 — 118 (31 тајна) школа са 136 наставника (127 учитеља и 9 учитељица) а са 4464 ученика (3946 м. и 518 ж.); 1892-3 — 112 школа са 150 наставника (131 м. и 19 ж.) и са 4568 ученика (3846 м. и 722 ж.) без података из 8 школа; 1893-4 — 123 школе (107 м. и 16 ж.) са 173 наставника (150 м. и 23 ж.) и са 5384 ученика (4581 м. и 853 ж.); 1894-5 — 132 школе и 204 наставника; 1895-6 — 157 школа (137 м. и 20 ж,) са 938 наставника (199 м. и 39 ж.) и са 6831 учеником (5995 м. и 836 ж.ј; у скопској епархији било је 1895-6 — 51 школа и 2547 ученика-ца (2366 м. и 181 ж.), а 1896-7 — 75 школа, 109 наставника и 2778 ученика-ца; у 1898-9 години у 74 места било је 88 основних школа са 115 учитеља и 21 учитељицом; у битољском вилајету 1897-8 године било је уписаних ученика 1286 (420 женских) а на крају 838 (303 жен.), а у 1898-9 години у 30 места било је 35 основних школа са 62 наставника. 1900-901 г. рашко-призренској епархији било је 99 основних школа и 2807 (216 ж.) ученика; 1901-2 било је 272 школе са 350 наставника и 9500 ученика; 1902-3 г. у скопској епархији било је 99 основних школа, забавишта 3, настав-