Учитељ

ника 135 (13 ж.) и ђака 2650; а у дебарско-велешкој епархији 32 основне школе, 52 наставника (5 ж) и 978 ученика-ца. Године 1906-7 било је 249 школа, па и више. ·

1902-3 г. 204 школе са 318 наставника и 8166 ученика; 1906-7 __ 945 школа са 406 наставника и 9043 ученика; 1908-9 — 265 школа са 416 наставника и 9089 ученика; 1909-10 — 283 школе са 414 наставника и 9947 ученика. И ако за остале године до 1912 немамо статистичких података, ипак можемо рећи да је број школа, наставника и ученика стално растао из године у годину. Приликом ослобођења Ј. Србије 1912 године било је у њој преко 300 школа, преко 400 учитеља основних школа и преко 10.000 ученика-ца.

(Наставиће се) Јеротије Новитовић

Наша сшаровренмска школа

Јован Панчевић (1848—1911) учио је старовременску школу код учитеља Стевче Максимовића у времену од 1856 до 1863 године. Према Јовановим белешкама, које се налазе код мене, он је учио Зчилице 7 ГОДИНИ. Тогашното 8Зчилице беше еднђ 8чителљ, една ставђљ, 120 деца, момички беше срамотно и немаше да идетљ, Х3ката беше тогава бЗкварђ, наусница, нсалтирђ, апостолљ светче и акатистђ и немаше дрзго. Одмах по свршетку школовања, постао је даскал у селу Шлегову, где је служио 2 године и то од 1863——1865 године, за 400 гроша годишње плате, а по том је отишао на чохаџиски занат.

Величко Милошевић је наследио Антонија Малиновића, а службовао је у Злетову од 1874 до 1877 године. Родом је био из Злетова.

Никола Хаџи-Цветков из породице Каранова, по свршетку часословачке школе, био је учитељ у Кратову. Јован Шатевић, трговац, прича да је од 1880 до 1884 године Никола радио у школи Метоху заједно са Салтиром Бидиковићем, који је предавао па старој методи часословачке школе. После је напустио Кратово и отишао у Бугарску. i

Ставра Мијалковић (1857—1906). Ставра је рођен о Цариној Махали у Кратову. Био је ученик Стевче Михаиловића. Учитељевао је од 1877 па до 1890 године. Испрва је био са службом у Кратову и то у Цариној Махали, где је имао од18 до 30 ученика. Године 1883 био је у селу Страцину, а доцније служио је и у Опили, Трновцу и Шопском Рудару. По занимању је био мутавџија, те је делимично свој занат обављао у учионици уз припомоћ своје жене Ане. Ставра је узимао видног учешћа у нашем народном покрету, а нарочито приликом организовања српске црквено-школске општине у Кратову, јер је био изврстан родољуб и борац за српску ствар.

Јосиф Миленковић. На првој белој страни минеја за месец март у Шлеговској цркви стоји запис: Знано б8ди кога беше фаз