Учитељ

учим ђаци. Зато што учитељица прима плату и боље живи од сељаци“. Седми испитаник (10; 5): „М ја радим да постигнем што желим. Ја волим да будем официр“. Он је најбољи ђак у школи, паметан, несташан. Отац му је кројач. Из слабог економског слоја. Јединац је и родитељи благо поступају с њим. У свом исказу саопштава неповољно мишљење које његови родитељи имају о школи и, као многи његови другови, описује незгоду коју је доживео када је чувао овце: „Моји су једва чекали да се пуштим из школе. Моја баба често је викала: „Болес ти ту вашу школу, кад ћеш једанпут да искочиш из њо, да ми једанпут лакне“. М ја сам за време распуста чувао овце, па ми се једна загуби. Ја отиднем да тражим ту једну овцу а кад се вратим оно их две нема. Кад оне отишле у Владе Јовановића тор. Ја то несам ни знао. Кад сам пошао од колибе кући. На путу ме срете његова унука, па ми каже: „Миомире твоје овце у мој тор.“ Ја се тад врнем те одвојим те овце и отерам код колибе“. Дванаести испитаник је слаб ђак. Има 11 година и 5 месеца. Понављао је разред. Склон пороцима, плаховит, подмукао и неповерљив, износи такође непријатне доживљаје које је имао за време рада: „Моји родитељи су једва чекали да дође школски распуст да чувам свиње и овце па и да идем на копање. Кад сам жњео нашао сам шест јајета. Мислим да су тврда па туцнем једно оно се разбије и тако редом. После жетве ме моји терали да чувам свиње поред пута а ја се играм док ми шипаре уишло у Станојеви компири па он затвори у тор. Требао сам да пазим. Они мене неће да оставе код куће но ме све воде на копање а њо (сестру) остављају код куће. Ја би тебе оставио код куће но ти нећеш да поредиш посо но ћеш да уватиш село а посо ће да остане непоређен“. Сеоска деца често толико утону у игру, да забораве да сврше посао који имају да сврше, „пореде“. Тешки пољски послови се не допадају овом ђаку, и он ствара план о бољем животу. Има рођака, чиновника поште, па каже: „Ја највише волим да будем поштар зато што слушам на телефон и примам плату и радим до подне па после се шетам по улицама. Волим да будем поштар зато што лепо живим“. Четрнаести (10; 6), о коме је било речи, каже: „Ја волим да идем у школу зато што тамо не чувам овце и волим да имам армонику да зарађујем паре.“ Седамнаести (10; 9): „Ја највише волим да будем поп зато што узима паре и да имам армунику зато да свирам“. Сеоска деца „уживају“ када мало раде, „лепо се носе“ и имају пара.

Д-р Слободан Поповић и Миливоје В. Илић

— Свршетак у следећој свесци —