Учитељ

волим да будем учитељка зато што учитељка ништа не ради него само учи ђаке. Ја највише волим да се играм да ми брже пролази дан. Ја волим да идем на свадбе, зато што свирају свирачи. И волим да идем на славу зато што дођу они Цигани па свирају, а ја волим то да слушам, зато што Цигани знају лепе песме“. О своме раду за време лета каже: „Ја сам за време распуста чувала овце. Моји су једва чекали да ја изађем из школе јер није имао кој да им чува овце. И једнога дана отерам ја овце у поље. Али чим отера, јаре ми се завуче у копу. Кад погледам нема ми га јаре. Сад шта да радим» Почнем да вичем јаре али оно га нема. Оне друге овце што их има отидну у њиву. Отиднем ја да врнем кад погледам јаре се извуче из копе. ИМ ја се одмах развеселим кад ми га има јаре. После сам радо чувала своје стадо“. У напису о томе зашто ради, саопштава: „Моји ме родитељи воде на сабори, па неки пут кажу ти сад имаш да останеш код куће. А ја кажем ја сам јуче радила да сад идем на сабор. А они кажу, добро сад ће да идеш а јутре ако нећеш да чуваш овце ти ћеш да будеш бивена“. Већина испитаника, као и ова ученица, у својим написима о раду и распусту, причају о својим непријатним доживљајима које су имали за време рада. Или је то пољак који их прогони с једног места на друго, или су се заиграли, па су учинили какву штету, или су погубили овце и свиње које су „чували“. Сећањима на непријатне доживљаје које су сеоски основци имали за време чувања стске, појачава се њихова жеља за позивом који не захтева никакав рад, као што је, по њиховом мишљењу, учитељски позив. Ова ученица изјављује да највише воли да буде „учитељка“. Воли да посећује славе, свадбе, саборе и вашаре. Свечаности уносе промене у свакидањи једнолики живот сеоског детета. За многе сеоске основце вашари су најјачи доживљаји, о којима живо причају својим друговима и другарицама. Родитељи знају за то и обећавају својој деци да ће их водити на вашаре и саборе, те она радосно обављају свој посао. Али ако родитељи не испуне своја обећања, дете губи поверење према њима, гледа их као непријатеље, пркоси им и стиче рђаве склоности и навике. А када оно превари родитеље, ови му прете да ће га тући. Огорчено, ствара план о бољем будућем животу и бекству из села.

Тежња за бекством од сеоског рада јавља се код ученика који нису задовољни својим положајем, а сматрају да су други срећни. Због тога одабирају позиве који ће им омогућити удобан живот и тако задовољити жељу за уживањем. Посматрају живот учитеља, свештеника, трговаца и занатлија у своме селу, па замишљају да су то спокојни људи, који „ништа не раде, не муче се, лепо се носе и уживају“. Код њих се појављује и снажи жеља да и они то буду Жеље сеоских основаца везане су за њихову околину. У селима близу вароши деца доживљују и културне тековине као вредности, Интересују се за модерна превозна средства. У чулним задовољствима гледају вредности 12 ученика. Тежња за уживањем покреће их на рад. Први испитаник, ученица пише: „Ја радим да зарадим па да идем у веће школе. Ја највише волим да будем учитељица да