Учитељ

да зарадим новац па да купим што ја волим“. (Дечак је јединац, из сиромашне породице, врло осетљив, амбициозан, врло добар ђак). Четрнаести (10; 6): „Ја највише волим да будем учитељ зато што примам плату и учим ђаци.“ А прва ученица каже: „Ја радим да зарадим паре па да идем у веће школе“. Издвајају се две групе. Основци прве групе изјављују да воле да буду трговци, занатлије и учитељи само зато што ће зарађивати новац и примати плату; друга група верује да ће стицањем новца омогућити остварење даљег циља. Код обе групе се тежња за зарадом новца јавља као побуда која покреће на рад 16 ђака.

Утицај родитеља на испитанике у погледу схватања вредности и одабирања позива је врло јак. Деца често не говоре оно што јесте већ оно што треба да буде. У својим одговорима на питање о томе шта највише воле, казују шта желе да имају и шта желе да буду. Примају погледе своје околине и схватање да духовни рад није посао. Он је, по њиховом мишљењу, лак и уносан. Плата је велика вредност за њих, па стварају планове о томе како ће је и они примати. У тим плановима се изражава тежња за бекством од свакодневног сеоског рада. То је побуда која покреће 20 ђака на рад. Тако, двадесет и четврти испитаник (9; 6), сиромашан, послушан, бистар, добар ђак, износи мотиве који га гоне на рад: „Ја највише волим да будем овицир зато што прима плату и има лепо одело“. Ево како он приказује свој рад за време распуста: „За време распуста ја сам чувао праци. Једном сам отерао праци код лојза. Они су побегли у детелину и ја потрча за њима па се убодо. Они отрчаше на жито. Како сам се убо несам мого да трчим. Док сам ја достигао они су већ на жито они се најели. Зато ме родитељи воле и купују ми све што ја оћу“. Двадесет и пети испитаник је јединац, из сиромашне породице, бистар, разуздан и склон пороцима. Има 9 година. Воли да буде трговац: „Ја волим да будем трговац зато што он зарађује паре. Ја радим да будем газда па да ме сви поштују и помагам сиротињу“. Док су му родитељи надничили, овај ученик је чувао прасад: „Мој је посао био за време распуста да чувам праци али се деси несрећа па 2 липчу. Онда сам радио у дувана он се глибави за руке и леба горак. Мене отац није дао да скићем“. Седамнаести (10;9): „Ја највише волим да буднем поп зато што узима паре. Највише волим да будем жандар зато што прима плату“. Напоменули смо да је јединац и склон алкохолу. Многи сељаци у овом крају желе да своје синчиће изједначе с одраслима, па им дају да пију и пуше. То је нарочито случај са јединчетом, коме родитељи, „да би га задовољили,“ допуштају да чини што хоће. Таква деца су самовољна, непослушна и разуздана. Услед употребе штетних надражљивих средстава, закржљају телесно и духовно. Тринаести (10; 8): „Ја највише волим да будем добар ђак. Зашто» Зато што могу да идем на веће школе, па могу да учим за учитеља да учим ђаци ин примам плату и носим цивилно одело“. А други испитаник, ученица (10; 1), средњег имовног стања, јединица, бистра, одлично се учи, пише о учитељима исказ који даје већина сељака: „Ја највише