Учитељ

се распустили мајка ми је казала да пуштим свиње. Кад сам пуштио пољак и уватио и отерао.“ Овај дечак је најстарији ученик у школи. Понављао је више пута. Из сиромашне породице. Тешко говори. Спада у духовно слабе ђаке, који дају кратке исказе. Неће да одговарају ни на она питања на која могу одговорити, јер се боје слабог изражавања, које изазива смех код пакосних другова. Тако доживљују осећање мање вредности. М осамнаести испитаник изражава тежњу да буде газда: „Ја радим да будем газда и да ми буде лепо имање. Ја радим да зарадим. За време распуста ја сам чувао овце. Једнога дана пуштим сам овце па сам отерао у шљивак па сам заспао а овце ми отишле по њиве и ја сам ги тражио. Другога дана пуштим свиње, оне отидну по репе а праци по њиве и једва сам и затворио“. Четврти испитаник, ученица истиче да жели да буде газда и да сваки каже да је газда: „Ја највише волим да имам добро имање да радим и да будем газда да сваки каже да сам газда.“ ИМ деветнаести испитаник (9; 6), одличан ђак, бистар, син железничара, врло жив, жели да има велико имање: „Ја радим да будем газда и да ме воле родитељи. Ја највише волим да имам велико имање зато што људи који имају имање, они су газде.“ За време распуста је чувао козу и прасад. О томе пише: „За време распуста мој рад је био да чувам праци и козу. Једнога дана кад сам потерао са другом праци и козу а он краву и козу. Ми смо повезали: он краву и козу а ја козу, а праци пуштимо у стрњиште. Он понео шибицу. Ми заложимо ватру па наломимо корење па пекомо и једомо. Кад моје се прасе уболо ја му извади трн. Ми отерамо код кућеи мене питају што ти прасе кривље. Уболо се. Кад ја терам видим деца се сигру. Ја помислим што сам ја шунтав деца се сигру а ја чувам праци.“ Код деце се јавља огорчење када виде да се њихови другови играју, а она морају да раде. Најзад, шести испитаник, ученица пише: „Ја радим зато да будем газда да имам све што 'оћу. И да чувам краве зато што ми дају млеко.“ Наша грађа показује да тежња за зарадом, имањем и богатством постоји код великог броја ученика сеоске основне школе, али да она није једини покретач на рад. Јављају се и друге побуде: тежња за доказом личне вредности, за истицањем, да се буде најбогатији човек у селу, користољубље, тежња да се помоћу богатства оствари какав виши циљ, да се помогну сиромашни људи итд. _

Многи ђаци раде да би стекли новац, који претставља за њих највећу вредност. Пажњу младог бића још у раном детињству привлачи тај метал. Школско дете сматра да је газда онај који има пара „и има све што оће“. Радује се када му родитељи, или ко од рођака и познаника, дају новац, за који може купити шта хоће. Нека деца „поткрадају“ своје родитеље. Наводимо неколико исказа у којима се изражава зарада као циљ рада. Осми испитаник: „Ја . највише волим да будем ковач зато што ковач зарађује много пара. Ковач уме све да ради.“ Десети (10; 1): „Ја волим да радим зато да будем газда и да имам новац“. (То је скроман ученик, из средњег имовног слоја, добро се учи). Тринаести (10; 8): „И највише волим