Учитељ

има лепо мишљење, да су на гласу, па се труде да стекну особине које други немају. Тако једни изјављују да воле да имају лепу кућу зато што је то одлика богатих људи, други је воле, јер ће људи да кажу: „Их, што лепа ова куђа!“, а трећи сматрају лепу кућу као украс. („Да ми буде лепа“). То су узроци који побуђују 12 испитаника на свакидањи ваншколски рад.

Брејно је највише распрострањен тип ђака код кога је јак материјалистички интерес. Тежња за богаћењем јавља се код 23 испитаника. Седамнаести ученик (10; 9) пише: „Ја волим да радим да биднем газда“. То је јединац, наклоњен алкохолу, заостао у психичком и телесном погледу, слаб ђак. И шеснаести испитаник (9 г.) је јединац, али је добар ђак, бистар, из сиромашне породице, родитељи су му врло строги, мора да ради: „Ја радим да стекнем и да будем газда зато што газда има све а сиромашан нема пара као газда.“ Родитељи су му дали да чува свиње: „Ја сам за време лета чувао свиње поред пута. Оне нису теле да ћуте. Ја украдо једну тикву и корење па и нараним и онда терам кући и затвори па се онда играм по авлији.“ Када сврши посао, родитељи му допуштају да се игра, али у своме дворишту, јер се боје да га другови не искваре. Чување свиња му није пријатан посао, јер га спречава да се игра, а ако их раније затвори, родитељи ће га казнити. Кажњавања стварају осећање страха код детета. Тешке бриге, везане за рад, убијају вољу за ваншколски посао. Дете губи апетит. Исхрана је иначе слаба. За многе је велики догађај када „окусе“ млеко, иако живе на селу. Поједина млада бића доживе ту „срећу“ једва неколико пута годишње. Млеко не једу ни она деца која га имају. Сељаци кажу: „Ваља за сириње. Д' узнемо неку пару.“ Услед губљења воље за јело, деца ослабе, постају бледа, разболе се, скачу из постеље, кукају и бунцају: „Јао, отидоше ми свиње! Иди! Врни, јао, ће ме уби'у код куће!“ Тако многа деца постају плашљива. Нека често мокре подасе, и њихови родитељи се питају у чуду откуда та појава. Учитељи примећују да дечаци, чак и одлични ученици, показују слаб успех. Мати поменутог испитаника изјављује: „Не знам шта ћу му радим. Сву ноћ бунца.... Болести и те свиње! 'Ће ми натеру муку детету!“ Велика строгост родитеља и учитеља изазива код деце осећање страха и одвратност према раду, тако да се деца ни ноћу не могу ослободити брига спојених са радом. Она у сну рецитују, говоре таблицу множења, саопштавају све што су преко дана радила, а родитељи се гуркају, ако су будни, и кажу: „Чек' дете, да видиш како се мора ради!“ Из страха од казне због штете коју немирна стока може да учини, деца се навикавају на лаж и крађу. Шеснаести испитаник у наведеном исказу признаје да је украо једну тикву и корење, да би нахранио свиње које нису хтеле да „ћуте“ и отерао их кући. ИМ једанаести испитаник (12 год.) тежи за материјалним богаћењем и сећа се са непријатном емоцијом како му је за време распуста пољак ухватио и отерао свиње. „Ја радим да имам све што желим. Да имам добри коњи и волови, кола и плуг.“ Оскудан исказ даје о свом раду за време лета: „Кад смо