Учитељ

нарочитим инсистирањем ондашњег начелника за основну наставу, и да сазове за 14 април седницу ради избора председника.

На седници предлог је пао одмах за г. Дамњана Рашића. Против предлога је говорио члан Извршног одбора г. Душан Прица. На питање: прима ли се предлог» Г. Прица не прима, остали ћуте. Два пута се поставља питање, и оба пута исти одговор: ћутање и једав глас против: Тек на треће питање, само један глас одговара: прима се, док сви остали опет ћуте. Председавајући оглашава да је г. Рашић изабран.

После овога чина, г. Душан Прица даје оставку на чланство у Мзвршном одбору и на положај уредника Нар. Просвете, по том бива два пута премештен и најзад пензионисан.

Седница у априлу постала је важан датум у историји учитељског покрета. Њени закључци су успоставили једну ситуацију која је извесним појавама била унапред одређена. Објективни посматрач овог периода, кад бележи хронолошке догађаје који су се збили, не би испунио сву дужност историчара, ако им не би потражио дубље узроке у том времену. У том смислу он не може да убележи у историску хронику долазак Дамњана Рашића на претседнички положај, а да, у исто време, не потсети на везу између одредбе 5 76 која пензионисаним учитељима забрањује учешће у управи организације, са апелом који је Дамњан Рашић у мају 1929 године упутио београдском учитељству, у коме је пледирао за право млађих учитеља да уђу у претставничка тела, док би пензионери морали тих положаја у будуће да се одрекну; исто тако на везу коју има чл. 2 правила Учитељског удружења, у коме се предвиђа организовање по бановинским секцијама, са чланком Дамњана Рашића у Народној Просвети, којим пледира за организовање учитељства по бановинама. Све ово би се морало посматрати у тесној повезаности, да би се имала јасна слика о догађајима, који су се збили уочи конгреса у Београду и на самом конгресу, као и на априлској седници проширеног одбора У.ЈУ.

Културна и сталешка делатност Управе у раздобљу од августа до априла

Прилике у земљи које су наступиле после 6 јануара, знатно су скучиле иницијативу и делатност организације по сталешким питањима. Њена делатност у овом периоду била је испољена у интервевцији да се у закону о чиновницима, који је тада био у припреми, учитељи, у погледу материјалном, изједначе са осталим чиновницима, који имају исте квалификације. То је рађено према споменици коју је по овој ствари израдила словеначка секција. У ту споменицу били су унети сви захтеви које је до тада учитељство у скупштинским и зборским резолуцијама истицало. Поред осталога, је тражено да се управитељи брже унапређују од учитеља у разреду и да имају право на веће унапређење. Ово је учињено стога што се сматрало да у селима скоро 1/3 учитеља су управитељи, а управитељ-