Учитељ
Пре почетка рада, делегат опозиције г. Благоје К. Ристић прочитао је изјаву која је била очевидан знак велике затегнутости и предстојеће буре:
„У име своје и великог броја делегата, а верујем и највећег броја учитељства, част ми је дати следећу изјаву:
Ценећи углед југословенске учитељске скупштине као највишег тела нашег удружења, ми ћемо присуствовати њеном раду и допринећемо, у колико то тактичност управе дозволи, све што можемо да се тај углед одржи. Али, изражавајући истовремено незадовољство учитељства са стањем у нашој организацији: због потпуног расула њене моралне снаге, због њеног недовољног штићења учитељских интереса и због пристрасног утврђивања једног уског и личног правца у нашој организацији, ми, за све то чинимо одговорном садашњу управу и још изјављујемо да је сматрамо и нелегалном, пошто није изабрана по одредбама правила изгласаним на конгресу 22 августа 1930 г. Тражимо да ова изјава у целини уђе. у записник.“
Изјава је направила дубок утисак. Добар број делегата из дворане и цела галерија су је поздравили аплаузом. Претседништво је било очигледно изненађено овим поступком и претседник је, како. то региструје извештач ,„Учитељског гласа“, дао неколико обећања и прешло се на дневни ред.
Ток скупштинског рада био је у све већој затегнутости. Извештајни одбор поделио се у оцени управиног рада и поднео два извештаја: један, којим се тај рад одобравао и то је био извештај управиних претставника и други, који је рад осудио, а долазио је од чланова опозиције. Кад је почела дискусија о извештају дошло. је до сукоба између управе и опозиције. Како су се на трибини. махом ређали говорници који су бранили управу, опозиција је стекла уверење, да се њени говорници саботирају. Тражено је да се прочита и утврди листа говорника и пошто се са тим захтевом није успело, настали су протести, вика и онемогућавање говора онима који су добили реч. У највећој бури постављено је питање поверења управи и претседник је констатовао да му је већина изгласала поверење. Пошто су „у ларми, прочитани извештаји, скупштина је завршена у нереду.
Утисак скупштине на учитељство био је снажан. То је био први сусрет нове управе са чланством које је проговорило. Тај сусрет у ствари био је тежак судар из кога је управа изашла ослабљена. То је несумњив утисак који се добија при историској процени ових догађаја. Свега годину дана она је могла да живи у илузији да ће моћи да успе у свом тешком подухвату преоријентисавања учитељства, и та је илузија на концу године разбијена.
Очигледно је да управа са таквим током и исходом скупштине није могла бити задовољна. Она је тражила кривце за тај догађај и желела је да постави одговорност, за све што се догодило, разуме се, изван себе.
Један од истакнутих чланова Главног одбора написао је, одмах после скупштине, у Народној просвети од 15 септ. чланак: