Учитељ

После београдске скупштине, у коме је у постављању одговорности био одређенији. Он каже:

„На овогодишњој скупштини југословенског учитељског удружења од 24—26 августа у Београду, онемогућили су миран и стваран скупштински рад, неделегати, неодговорна лица... Скупина делегата, који су се револтирали, била је толико незнатна да није дошла ни у обзир, ма да се њене: методе нису ни у чему разликовале од галерије.“

На ово мишљење Учитељски глас је дао свој одговор у бр. 4, у једном опсежном чланку под насловом: „Хоћемо да отворено говоримо“. На конкретну констатацију о узроку сукоба на скупштини он вели:

„Излишно је говорити о томе да је галерија викала и онемогућила рад зато, што је претседништво хтело поименичним гласањем да установи, колико је опуномоћених делегата за управу а колико против управе. Сви присутни знају да су и галерија и многи делегати протествовали и онемогућили рад једино стога, што се није дало да говоре и они, који су били против управе и да се, на захтев делегата, није хтела прочитати листа говорника,“

Борба је настављена

У јавним гласилима и једне и друге стране излазили су и даље коментари о раду скупштине у вези са свима моментима који им конвенирају. Осећало се да је судар велики и да се у учитељству бије једна велика битка између двеју концепција на живот и рад учитељске организације, које су на целој линији у сукобу. Парница која није завршена на скуштини пренела се, истом жестином, у среска друштва и на њима је у мањем обиму настављен двобој двеју учитељских група.

Најзад с догодио први пролом.

(Наставиће се)

ЈУ. — Грађа за историју школе

Развишак Џросвеше и школе у Јужној Србији п Србији од Џрвих иочешака до нашег народног уједињења 1918 год.

Српско-бугарски рат 1885 године много је утицао на Србе у Србији, и потстакао их на живљи рад на отварању и издржавању српских школа у Ј. Србији. Од овога времена почело се слати више учитеља у Ј. Србију и давати веће суме новаца на помоћ школама.

До 1889 године уџбеници су за српске основне школе у Ј. Србији слати из Србије, али је за то, било великих тешкоћа и сметњи од бугарског потказивања, због чега су турске власти купиле уџбенике послате из Србије. А кад се 1889 године почеше штампати