Филателиста

i и i | = За то је он тврдио да је, због тог посео~

ног начина лепљења било непотребно и

њихово поништавање жиговима. Чак је ов ишао тако лалеко, па је тврдио да је њихово жигосање било и забрањено! Међутим. остало је непознато на основу којих је доказа и индиција Шенек дошао до таког очиглелно погрешног закључка, пошто и Дероко и други нису могли пронаћу званичан пропис, који би Шенеково тврђење о изричном забрањивању жигосања ових марака оправдао.

Сада је несумњиво утврђено да има аутентично поништених првих марака 3" новине. Дероко је навео случа| жигосане марке од 2 паре прве накладе, прилепљене на једном броду новосадског часописа _ЛАНИЦА“, као и примерак, такође од 2 mape првог штампања на целом броју новина. „БОСАНСКИ ВЈЕСНИК“ из Сарајева. Р. Фридл, некада познати бечки трговац с маркама, имао је неколико примерака ових марака поништених жиговима _„НАПЛАЋЕНО“. У Фераријевој збиршт било је такође више примерака ових жигосаних марака, па и она од 2 паре. штампана грешком у боји марака од 1 ларе. У многим збиркама и овде и на страни видео сам и ја понеку жигосану марку од 2 паре. Наравно све су то биле праве марке, жигосане са аутентичним жиговима из тога доба, махом београдске поште. али све су то на жалост били примерци без доказне вредности. После афере од 1894 г. ове марке појавиле су се у нешто већем броју него што их је било ло тада. Повеленом истргтом утврђено је ла су кривицом једног поштанског службеника ове марке, у непознатој количини услужно жигосане аутентичним жиго= вима за рачун једног београдског књижара. који је те марке после продао неом немачком трговцу марака. Врло је вероватно да су многе збирке са жигосаним

АЛ. Ј. ПЕТРОВИЋ

првим српским маркама пореклом од тих накнално поништених марака.

_ Интересантно је напоменути да још нико није (описао аутентично поништену

марку ош 1 паре, првог и другог штампа“.

ња, на целом омоту, чиме би се несумњи“ во могло доказати ла је марка извршила

одређену намену и редовним путем про“

шла кроз пошту. Један од разлога за ово

је и чињеница да су се оне могле лепити

само кео допуне поштанске таксе за новине и часописе, који би тежили преко 10 драма, а то мора да је био, у то време, врло редак случај.

Истина, понекад и у чувеним збиркама налазе се опране и поништене марке од 1 паре, па чак и оне трећег штампања, које, као што је познато, никад нису силе у употреби, али су све то примерци без смота и самим тим без докавне вредности, када се ради о аутентичности извршеног жигосања.

Поред специјалног начина лепљења, који је условљавао цепање марака приликом отварања омота, затим различито схватање,. од стране поштанских службеника, прописа о лепљењу и поништавању ових марака, (врло мала емисија, нарочито првог штампања, слабо развијен поштански саобраћај, — Де Смет наводи изјлву већ више пута поменутог С. Поповића, по чијем је сећању, био само један претплатник из унутрашњости Србије на стране новине. извесан лекар из ваљевског округа, констатација, као што смо видели, нетачна и произвољна — и, врло кратко време, употребе — свега десет месеци, учинило је да се ове марке не виђају цесто, а аутентично поништени примерци, који су несумњиво прошли кроз пошту, велика су реткост.

Марке су биле у употреби од 1-V-1866 „o 11-11-1867' по старом календару.

(Наставиће се)

СРПСКЕ ДОПИСНЕ КАРТЕ

У последње време појачало се интересовање за дописне карте. Међутим на нашем језику не постоји никакво дело, 32 себно или у коме часопису или каталогу, које би послужило скупљачима српских целина као путовођа три скупљању тих драгоцених филателистичких објеката. На немачком језику постоје каталози Ашеров и Сенфов, којима би се могло користити, али је данас до њих врло тешко лоћи. Оставио нам је пак и Е. Дероко, опет на немачком језику, једну лепу сту“ дију о' српским целинама у свом делу

„Geschichte der Poslwerlzeichen von Secrеп 1966—1911“. издатом му Берлињу код фирме РЕШрр Козак, — али и до ње је још теже доћи. Слаба заинтересованост У почетку овог века 3а Филателистичку књижевност у опште, а (нарочито за пелине код наших скупљача бОшла је узрок да се ова дела у своје време нису набавсала, па их сада у нашим круговима И нема.

Ради тога и да бих помогао скупљачима дописних (арата, решио сам се да