Филателиста

MALE DRŽAVE EVROPE — FILATELISTIČKE VELESILE

Stjepan Malčić (nastavak iz broja 171)

Sa suprotne strane Apeninskog poluostrva, u »Večnom gradu« — Rimu, nalazi se najmanja evropska država VA77KAN (Stato della cita del Vaticano). To je poslednji ostatak nekad mnogo moćmije papske države koja je izvesno vreme obu-

и > hvatala celu srednju ı Južnu Italiju. Kad je izvršeno ujedinjenje mnoУ gobrojnih italijanskih državica u Kraljevinu Italiju (1861. god.), crkvena država je, sem poseda u Rimu koji je bio pod francuskom okupacijom, uključena u novoformiramu državu. Kad su Framcuzi 1870. god. napustili Rim, koji postaje prestonica Nove Italije, crkvena država je privremeno potpuno prestala da postoji. To stanje je potrajalo skoro punih 60 godina. Međutim 11. II 1929. god. ugovorom u Lateranu, Ita5. lija je priznala papu kao suverena movoproglašene Vatikamske države. Na svega 0,44 km? ona obuhvata vatikansku palatu u kojoj papa ima — svoju rezidenciju Još od 1378. godine, sa nekoliko hiljada prostorija. Među njima su čuvene »stance« sa slikama Rafaela i Sikstinska kapela sa jednim od najvećih umetničkih ostvarenja svih vremena — freskama Mikelanđela. Pored palate, najveća građevina Vatikama je bazilika sv. Petra do koje se dolazi preko monumemntalnog trga ukrašenog egipatskim obeliskom.

Vatikan ima svega oko 1000 stanovnika. Sva zakonodavna, izvršna i sudska vlast pripada papi (od 1963. god. Pavle VI). Vatikan ima pravo izdavanja novca i maraka. Vatikanske lire služe samo za numizmatičke svrhe, dok se marke koriste i za stvarne poštanske potrebe. Vatikan ima čak 4 pošte. Dve »spoljašnje pošte nalaze se ma trgu Sv. Petra, dok se unutar Vatikana nalaze Glavna pošta i filatelistički biro.

Papska država je ranije za vreme pape Pija IX (1846—1878) već jednom izdavala sopstvene marke i to od 1. I 1852. pa do oktobra 1870. god., tj. do uključenja u kraljevinu Italiju. Monetama jedinica je do 1867. god. bila škuda (= 100 bajoka), a od tada lira.

Ponovnim uspostavljanjem Vatikanske države za vreme Pija XI (1922—1939) koriste se oda 1. VIII 1929. god. opet sopstvene marke. Emisiona politika je seriozna: 1975. god. izdato je 18 kom. maraka sa nominalom od 2400 L. Motivi su skoro isključivo religiomog karaktera. Tiraži su dosta veliki: 1— miliona primeraka. lako možda na prvi pogled toliki tiraži za tako malu državu mogu da izgledaju neobični, oni su ipak realni ako se uzme u obzir veliki broj turista koji stalno obilaze Vatikan, a i po celom svetu veliki broj filatelista sabira, marke Vatikana.

Na obroncima Alpa između Austrije i Švajcarske nalazi se na obali reke Rajane još jedna mala država — Kneževma LIHTENŠTAJN. Kneževinu koja danas obuhvata 160 km? i oko 22.000 stanovnika, osnovao je 1719. god. car Karlo VI. Posle pada Napoleona, Lihtenštajn se 1815. god. usko povezao sa Austrijom, sa kojom je od 1852. do propasti Austro-Ugarske posle I svetskog rata bio ı u monetarno-carinskoj uniji. Sporazumom od 29. III 1923, kneževina stupa u sličnu uniju sa Švajcarskom. Lihtenštajn je konstitucionalna masledna kneževina (od 1938. knez Franc Jozef II) na parlamentamoj osnovi. Ekonomika se osniva uglavnom na industriji, prihodima od oko 25.000 firmi koje su zbog niskog poreza registrovane formalno u Lihtenštajnu, turizmu i prodaji poštanskih maraka. Glavni grad Vaduc (oko 6.000 stan.) ima Poštanski muzej sa vrlo lepom zbirkom maraka.

S obzirom na postojanje poštanske unije sa Austnijom, u Lihtenštajnu su se prvo koristile austrijske marke. 1. II 1912. izdate su prve marke austnijske poštanske uprave koje su mosile naziv Kmeževine. Posle sloma Austro-Ugarske izdala je poštanska uprava Lihtenštajna u toku 1920-te godine 3 serije maraka. Od 1. II{ 1921. marke počinje da izdaje Švajcarska pošta sa naznakom nomimale u francima umesfo kao do tada u krunama.

Izdavačka politika Lihtenštajna je seniozna sa malim nominalama i relativno malim brojem i tiražom prigodnih maraka. Na pr. 1975. god. izdato Je ukupno 22 marke sa nominalom od 16,25 Sfr. Lihtenštajn je vrlo omiljena i tražena filaitelistička zemlja i zbog toga se ne retko dešava da trgovci markama špekulišu sa izdanjima Lihtenštajna. Poslednji primer takve vrste je serija izdata 1976. god. povodom 400 god. rođenja slikara Rubensa. Cena ove serije je vrtoglavo skočila