Филателиста

jer su trgovci pokupovali skoro celo izdanje i postepeno uz visoku zaradu puštaju marke na tržište.

Ako se dz Lihtenštajna spustimo dole ma Mediteran, naći ćemo na jednom od najlepših delova francuske rivijere, u neposrednoj blizini italijanske granice, stenovito poluostrvo na kome je izrastao grad po kome je dobila ime Kmeževina MONAKO. Mesto koje je bilo naseljeno još u doba Feničana, prelazi u XIT-om veku u posed Đenove. Od XIII-og veka pripada đenovljanskoj plemićkoj porodici Grimaldi, koji od XVIII-og veka nose titulu kmeževa. Za vreme Ргапcuske revolucije, Konvent 1793. god. svrgava sa vlasti dinastiju MatiУ пјоп-Отитајфа а ртраја kmeževinu Francuskoj. Posle Napoleonovog

· pada, Grimaldi su 1814. god. vraćeni ma presto, a kneževina je stav· l]jena pod protektorat Kraljevine Sardinije. Ustankom 1848. god., odvo- jili su se od kneževine i pripojili Francuskoj gradići Manton (Menton) i Rokbrim (Roquebrun). 1860. god. Monako se oslobađa sardinijskog protektorata i stavlja se pod zaštitu Francuske.

Kneževina obuhvata 1,5 km? sa oko 24.000 stanovnika. Od toga su samo oko 10.000 monegaški podamici. Državu ustvani sačinjavaju tri spojena grada: Monako, Montekarlo i La Kondamin. Po ustavu iz 1962. god. zakonodavna vlast pripada knezu (od 1949. god. Renije III) i parlamentu od 18 poslanika. Izvršnu vlast ima vlada od 3 člana sa predsednikom koji je francuski građanin. Jezik je francuski i italijanski.

Pored nešto industrije i voćarstva, osnova ekonomike je mondenski turizam, čuvene kockarnice u Montekarlu i izdavanje poštamskih maraka. Kad se govori o Monaku treba svakako spomenuti mjegovu bogatu floru i čuveni Okeanografski muzej, ustvari istraživački imstitut, čiji Je, do nedavno, upravnik bio poznati podvodmni istraživač Žak Kusto.

S obzirom ma svoj tadašnji status protektorata Sardinije, Monako je između 1851. i 11. IX 1860. koristio marke ove zemlje. Posle prestanka sardinijskog protektorata, pošto nije imao sopstvenih maraka, koristio je do 1. VII 1885. francuske marke. Toga datuma izašla je prva senija maraka Monaka sa likom kneza Šarla III (vl. 1861—18899). Izdavačka politika Monaka je još manje uzdržana nego Što smo videli kod San Marina. Naročito nagao skok broja izdatih maraka zabeležen je prvo od 1940. god. a zatim oko 1960. god. To se može videti iz sledećeg pregleda broja izdatih maraka u pojedinim decenijama:

1930—39 izdato 89 kom. maraka

1940—429 «„ 202 „ 5

1950—59. „ 220 „ ==

1960—9 „ 58 i;

U poslednje vreme izgleda da je došlo do izvesne redukcije, jer je 1974. god. izdato 53 marke (nominala 122,85 Ff) a 1975. god. još manje: 44 marke sa nominalom 57,10 Ff. S obzirom na ovakav razvoj emisione politike i na odličan kvalitet maraka Monaka, ova zemlja može da postane i za širi krug filatelista interesantnija nego do sada. Pogodan momenat od koga bi se mogla započeti kolekcija Monaka je prelaz ma novi franak 1. VI 1960. Možda bi trebalo spomenuti još jednu zanimljivu osobenost Monaka: marke se izdaju po pravilu samo dva puta godišnje — maja i novembra — tako da uvek izađu marke različitih motiva u isto vreme.

Ako sa južne obale Francuske pređemo ma sevemu, naći ćemo u zalivu Sen Malo između poluostrvA Bretanje i Kontantena na grupu ostrva koja se nazivaju KANALSKA OSTRVA. Grupa obuhvata od većih ostrva Gernsi (Guernsey, 79 km), Džersi (Jersey, 116 km? Olderni (Alderney, 8 km), Sark (5 km?) i još nekoliko malih озшуа Као Неш, ПХегоп (Jethou) i dr. ___ __ ___ ______

Kad su Normani početkom XI-og veka iz severne Erancuske krenuli u osvajanje Britanije, zauzeli su usput i Kanalska ostrva pretvorivši ih u feudalne posede. U upravi ostrvima učestvovao je i predstavnik normanskih vojvodA (bailif), a kasmije i engleskih kraljeva.

Napadi ma ostrva sa raznih strana su prestali kad je papa Sikst IV izdao 1848. god. »Bulu o zaštiti ostrva«. Ostrva su ostala netaknuta čak i za vreme Prvog svetskog rata. Za vreme Drugog svetskog rata dobar deo stamovništva je bio evakuisan, a pod nemačku okupaciju, ostrva dospevaju krajem juna 1940. god. Okupacija je trajala do 9. V 1945.

Ostrva su i danas još uvek autonomma i imaju sopstvene zakone koji po svom sadržaju podsećaju na davno feudalno doba.