Филателиста

Geneza manipulativnog postupanja sa poštanskim pošiljkama u obnovljenoj Srbiji (1804-1840) 5 O uu U IRN SOON A NI 0 U uuu mmm mu ima a === organizovanosti. Nažalost ovakvih je malo sačuvano i predstavljaju najveću retkost. U nastavku teksta, u razradi najavljene teme, u prikazu poštanskih objekata, može se donekle sagledati pravac kretanja kurira – tatara (organizaciono pokrivanje teritorije).

Međunarodni poštanski tranzit dobrim delom je zamro, austrijski tatari zaobilazili su Srbiju na putu ka Carigradu. Razlog je nestabilna vojna ı politička situacija, mada u uslovima Ičkovog mira 1807. god. u tač.10 Porta predviđa umanjenje danka Srbiji za 80.000 groša, namenski za održavanje pošta (menzulana), uglavnom za održavanje onih na “carskom drumu” (“Nova srpska istorija”, M. Gavrilović, izd. Srp. knjiž. zadruga, 1926). Nahijske menzulane prestaju sa radom propašću Karađorđeve Srbije 1813.

U VREME MILOŠEVE SRBIJE (1815-1839) - Knjaz je pokazivao veliko interesovanje za organizaciju prenosa pošte. Ovo se odvijalo srazmerno njegovom napredovanju u osvajanju vlasti, kako one preuzete od Turaka, tako i uspostavljanja njegove lične u Srbiji. Gledano na taj način, mogu se razlikovati tri perioda: I. (1815-1817); II. (1817-1830); III. (1830-1839).

Već od 1813. ustanovljen Je nesmetani prenos pošte između Beograda ı Carigrada, što Je značilo da su turske menzulane na carskom putu opet proradile.

I period (1815-1817) Jedino pouzdano znamo da su radile carske menzulane ı postojale nahijske (bez podataka o njihovom broju ı rasporedu). Kao izvor potvrde može poslužiti delo Mite Petrovića “Finansije ı ustanove obnovljene Srbije do 1842", 1 део 57.134; пауедепо да je iz budžeta rashoda za polugode 1815. određeno: “pošti Beogradskoj, Palanačkoj, Jagodinskoj, 85.000 groša; na str.138, ız budžeta rashoda za polugođe 1816. “određeno Je 124.300 groša za održavanje carskih i nahijskih pošta – menzulana”. Navedeno delo izvor je podataka, za svako polugođe od 1/11/1815. do 1/5/1843, prikazani su troškovi održavanja pošta menzulana. Saznanje o kontuiniranom budžetskom finansiranju, dovoljno govori kolika je važnost davana organizovanju ustanova za prenos pisama od prvog dana.

U ovom periodu nastaje najuticajnija srpska institucija, koja Je između ostalog presudno uticala i na razvoj poštanskih ustanova. Preko nje Knjaz sprovodi svoje namere kao glavni inicijator, organizator ı kontrolor srpskih ustanova za prenos pošte. Reč je o “KNJAŽESKOJ KANCELARIJI” nastaloj kao lična kancelarija knjaza Miloša tokom Drugog srpskog ustanka 1815, za potrebe koje su proizilazile iz funkcije kneza. Bez zvaničnog akta o osnivanju, “Knjažeska kancelarija” je nastala zajedno sa blagajnom knjaza Miloša u toku prikupljanja đurđevskog i mitrovskog danka za podmirenje obaveze Srbije prema Porti kao i za potrebe državne uprave. Njen se rad povećavao sa širenjem funkcije kneza u unutrašnjoj i spoljnoj politici ı ubrzo biva opterećena svim državnim poslovima kojima se knez bavio. Interesantno da Iako se radi o instituciji preko koje su se odvijali i