Француски романтичари и српска народна поезија

МЕРА

који је прошао кроз Вајмар, послао Гетеу књигу са посветом, и да Гете то не помиње само да би изгледао проницљивим!. У ствари, по доцнијим истраживањима, то је и доказано. У наше доба чак је и објављен фотографски снимак Меримеове посвете.

Проспер Мериме био је необичан човек, један од најособенијих и најзанимљивијих писаца француских у Деветнаестом Веку, Он је био сув, скептичан, горак иронист, песимист, човек без убеђења и без предрасуда, атеист без трунке веровања, и од њега је остала позната реч: „Што извињава Бога, то је што не постоји“ Одличан представник дилетантизма, он има култ јаких људи и воли силовите емоције. Он путује полу-дивљим земљама, упознаје се са кријумчарима, разбојницима, робијашима са галера, друштвеним одметницима сваке врсте. Он воли примитивне књижевности, сирове, без осетљивости, чак и свирепе, које представљају снажно човечанство. Хладан, без осећања, он се са уживањем смеје људским илузијама и јако воли мистификовати. Он налази нечега особито

1 А. ЕПоп: Мештве ећ 565 апиз. Рап5, 1301, р. 39—40.