Француски романтичари и српска народна поезија

ЈЕ =

отменог са озбиљним лицем смејати се другим људима. „Песимист који уме да се понаша постаје смотрен и миран мисти-– фикатор“, вели Фаге у својој студији о Меримеу. Целога свога живота он је остао непоправљив мистификатор. 1830. године покушавео је преварити Кивјеа лажном преписком Робеспјера и Катарине Тео.

Гусле нису биле прва његова књижевна мистификација. још 1825 ивишло је дело Драме Кларе Газул (Ттеабте де Сјага (Саги).“ Из предговора је изилазило да су та дела неке бивше шпањолске игуманије, која је постала славна глумица и писала драме које је за француску публику превео неки непознати Жовеф Л' Етранж. Дело романтичне Шпањолке имало је успеха, и један је њен земљак с поносом говорио. „Да, превод није рђав, али шта бисте тек рекли да знате оригинал!“ У ствари, Клара Газул никада није ни постојала, Жозеф Л' Етранж био је млади Мериме, и слика „славне глумице шпањолске“ представљала

1 Е. Бавцев: Че Гих-пешлете згесје, 13. еашоп, Рап. 1894. р. 884.

2 Машпсе Тоштау: Ргозрег Мемтве, сотвагеппе

езрастоје с! сћатеиг Шупеп. 1' Аде ди тотапизте, Рапш5, 1888.