Цвијићева књига

ГРАНИЦЕ И СКЛОП НАШЕ ЗЕМЉЕ 11

прилагођене рељефу ни онде где је то могло бити, и то махом из политичких разлога. То су праве вештачке границе, најгоре у Банату, тип рђавих граница, које секу брда, реке, железнице, путеве па и општинске атаре. Комисије за разграничавање имаће благодаран задатак да ублаже у колико могу ове невоље становништва. Истина, свако повлачење нове политичке границе представља неку врсту операције која се врши на становништву, јер се новом границом раскидају често вековни интереси и вековне економске везе и навике.

Банатска граница је тако самовољно повучена да више но и једна друга вређа економске интересе граничног становништва. Уз то, она сече компактну масу српског становништа и оставља Румунији око десет хиљада Срба у дунавској Клисури, дакле непосредно на нашој граници, од нас никаквом природном преградом нерастављених. Не ваља етнографски ни граница од Вршца до Жомбоље, нарочито око Модоша и Пардања, где оставља Румунији велике српске оазе, опет непосредно на граници. Таква је и северна граница Баната, према Сегедину. Оне су повучене под политичким притиском Румуније.

У Бачкој је граница само овлаш означена. Северно од Суботице се може наћи врло добра, готово природна граница. Овде има низова од дуна, великих бедема живога песка, који је где-где везан и учвршћен вегетацијом, а где-где још у покрету. Те дуне су озбиљна сметња саобраћају: пешак тоне у њих до чланака, коњ се једва миче, а натоварена кола никако. Саобраћај између Маџарске и наше државе могућан је, осем железнице, само још двама путевима. Али југозападно од Суботице, до Сантова, граница која је само овлаш на карти одређена, сасвим је неприродна, и неће се моћи одржати. Кад би од Суботице ишла на запад преко Божијих Леђа, једне групе високих дуна, и избијала северно од Баје, била би врло добра природна граница.