Цвијићева књига

СЕОБЕ И ЕТНИЧКИ ПРОЦЕСИ У НАШЕМ НАРОДУ 85:

и за грађење кућа и стаја! А економска и верска борба за све то време и доцније скоро није престајала. Тај народ, што се у масама селио као луталица и потукач, бегао из беде и тражио слободу и често нагазио на нову борбу, морао је бити друкчији од мирних етничких средина у које је дошао. Досељеници се често настањују међу становништвом разноврсног порекла, разних особина. Колико такав досељеник научи о људима и стварима и колике се промене на њему изврше!

Те промене се могу у главном поделити на три групе: дрилагођивање новим природним или географским приликама, етничко п социјално прилагођивање и промене које настају услед ешно-биолошких процеса. Ове се трансформације не дешавају просто или одвојено једна од друге, већ се на различне начине комбинују.

Ниједна се од ових врста прилагођивања не изврши без претходног снажног отпора. Досељеници мењају чак и географску средину, у којој се настане: често дају нову номенклатуру и друкчије употребљавају изворе за живот, које природа пружа. Још више етнички и социјално мењају затечено становништво. А услед мешовитих бракова и укрштања, стварају се нове етничке и психичке групе, у многоме друкчије и од досељеника и од старинаца. Ево за то неколико примера:

Као пуж кућу, носе досељеници собом имена места, речица и мањих брда и наметну их гдегод могу у земљи колонизације. Тако се од Сјенице преко Старога Влаха, Груже и крагујевачке Лепенице пружа поворка истих топографских имена и показује зону којом су се Сјеничани кретали и где су се насељавали. Има при том давању имена врло куриозних случајева. У Боци постоји село Клинци, а исто тако и близу Ваљева. Зна се да је један део ваљевских Клинаца постао насељавањем неких породица из бокељских Клинаца. И интересантно је да су у бокељским Клинцима и у овом делу ваљевских Клинаца потпуно иста имена за крајеве села,