Школски гласник

Стр. 20.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Бр. 2.

ског гласа признати педагог Рудолф Лемап, духоввти професор иа спеучплкшту у Берлииу. (Наставиће се).

Тежње за преображајем школе. (Наставак) С већим развитком школе и наставе, иојављују се све веће тежп>е за преображајем школе п у унутарњем и спољашњем њеном уређењу. У данашњем добу, добу честих таких појава, разуме се да има доста и таких тежња, које не одговарају правој задаћи просветној, него су где кад само проста жудња за нечим новим, с тога свака тежња за преображајем школе, ствара стручњацима широко поље за рад и за проучавање свих односа, који помажу или задржавају напредак школе. Између осталих услова за просветни на предак држи се, да данашња школска настава не одговара сврси, јер је у многоме јако одел^ена од живота, с тога и не може дете да се заинтересује за таку наставу. Тражи се, дакле, да настава буде пуна живота; да се ученику пруже живи, изразити, стварни облици. Кад се детету даје тако знање, за које оно нема интересовања, за. којим не жуди, то не може дете ни прихватити. Но осим слабе пажње на заинтересованост, иде се још и затим, да дете веома много знања упамти за што краће време, тиме губи знање од своје жпвотне снаге, постаје тромо, мртво и не пзазпг.а дух на рад Против така мртвила у настави, боре се извесни стручњаци на западу (у Немаца: Шарелман, Гансберг и др.) веома одлучно. Но и пре њих су војевали други педагози, у другом облику, за исто то. Познато је већ одавно, да су педагози тражили, да градиво наставно буде више средство, него циљ у настави; да то градиво треба у деци да крене на рад и развије природне способностн; тражило се да се формална сврха Постигне, што се више може,-помоћу наставног градива, које има вредност с материјалпе стране. Држи се, да се ово може постићи, ако се настава

примени на дотадашњп живот детињи и, доживл,аје, односно искуство — ако се може тако назвати. За таку наставу заинтересовало би се дете. Но неки од тих стручњака иду тако далеко, да пскључују сваку наставну основу и све оставл>ају учитељској увиђавности и случају. Ово се не прима, јер пису сви учитељи знаоци свога посла и уметници, а на крају крајева и учитељи су луди. Свакојако наставиа основа, треба само да послужи као правац за пзбор и сређивање наставног градива; она треба учитељу да помогне, да може своју наставу применути на оно што улази у оквир дечја интереса, али онај правац који води самој сврси мора учитељ узети у обзир. Неки стручњаци на западу прецењују приповетку у насгави, јер она увек претпоставља да су чулне представе већ у Души детињој, а њих међу тим можда дете тек треба да стече искуством и опажањем. Ни најбољи прнповедач не може деци у добу од 8—9 година, приказати библијске приповетке тако, да пх деца чулно и живо схвате. Библијске личности и крајеви, могу се тек силом донекле пренетн у машту дечју, С тога дете од б—9 го дина не може у њих да се уживи; оне не сгварају и не изарпвају никакав жпвот ни интересовпње. Исто тако ни књиге за ствариу наставу као уџбеници, не" могу се прихватити, јер оне дају деци само појмове без садржине; на место њих треба поред литерарне читанке, да се узме читанка за реалија, а у њој да су из неког доброг изворнпка обухваћене приче, оделци, и описи пуни живота и топлине. Особито се нде га тим, да се прва школска настава реформише. Пде се за тим, да ирва настава мора бити настава за живот помоћу опажања и саморадње (ОбђеЉескег). јер оно што се доживи у ирироди п међу људима, основ је животу мисленом, наравственом и вољи, С тога представнпци тога правца ставља-ју у првој школској настави као средиште наставе, стварну наставу на познавању прве дечје околпне. Представници тога правца стоје на стаповишту, да та иастава треба. да је стожер, на којем треба да се обради