Школски гласник

Бр. 2.

ШКОЛСКП ГЛАСГППС

Стр. 21.

природно и систематски сав унутрашљи свет дечјн, и из тога да нотнчу сви оста ли наставни предмети: Наука о верп, матерњи језик, рачун, реалија, пртање, писан>е и певаље. Настава у иозиаваљу облнка мора се развити из стнарне наставе; обе се морају међусобно помагати. Ако та иастава хоће да има правог уснеха, мора у првој линији утицати на чула; свестрано образовање чула прва јој је задаћа. Као средство за ово истичу, дотични представници нртање, а за овим читање и писање. II ако се важност цртању признаје у овом раду, ипак неки држе, да је за наставу у познавању обблика, још пре цртања важније моделирање, јер сва она сврха, која хоће да се постигне цртањем, много лакше и бол>е — г.еле они — постиже се кад је нртање у вези о облицима, јер тек тада је очигледност удубљена, око и рука увежбана, саморадња негована, укус оплемењен и постигнут известан степен спреме и вештине. Зашто да се неки предмет (н. пр. табла, сто, столица), кад се о њему говорило и први иојмови постигли, Не би направио од иловаче и тек тада пртао; тек је приказ самог иредмета нешто конкретније, него његов нртеж Даље мисле представници тога другог правца, да дете треба зарана привикнути на тачно и оштро опажање и то не само на вештачке пред мете, него и на предмете у природи. Важније је посматрање неког предмета у његову развитку и стварању, него у посматрању већ готовог предмета. Кад дете ствара предмет мора га опипатп, разгледати, руком и очима расмотрити и онда га тек може цртати п описати. (Продужиће се.) Нодагошки преглед. Русија. Средње школе у Русији деле се у опште на гимназије и реалке, али су ове школе у појединостима разно удешене. Општа школска обзеза не постоји у Русији; иде се за тим да се деца односно њихови старији, неким извесним наредбама привуку школи. Тамошње школе деле се на три групе: школе за општу наставу. вероисповедне и посебне на родне школе. Ове посебне школе спремају не-

посредно за неки позив у животу; на опште васпитање у толико се пази, у.колико је оно предспрема за практично ооразовање. Вероисповедне су школе оних народности које нису православне; у њих иду евангелици, католици, жидови и мохамеданци. Свима народним школама задаћа је да науче своје ученике читању и писању. Опште народне школе, деле се на забавишта, праве народне школе и продужне школе. Но тиме није означена општа и уредна организација нижих школа. Код забавишта нема организације; њихово оснивање и уређење, приватна је ствар. Продужне школе или су недељне, или повторне или стручне шкопе (земљоделске, занатлијске и трговачке). У недељним школама има и таких, који нису ни били у основној школи нити што учили. Праве народне школе су ниже и више. Нижа народна школа има задатак да децу васпита религиозно-морално и да им даде прва знања. У течају од три године учи се наука о вери, руски језик и четири вида рачуна, ко ни минимум од овога знања не постигне мора учити још једну, четврту годину. Синод има школе за неписмене и т. зв. приходске. У њима се учи читати, писати и. наука о вери, од осталог знања се учи што служи верској и црквеној сврси. Ове су школе најлошије уређене. Школе у којима се учи читати, узимају читанку за средиште наставе, узима се у тим школама још и нека врста реализма, који се обрађује помоћу читанке. Више народне школе имају више разреда, обично најмање два, ове школе су продужење оне наставе у троразредним течајевима, а имају три или највише четири течаја. Наставна основа из нижих школа проширује се у вишим тиме, што се још обрађује земљопис и повесница о Русији, прва знања из природописа и цргање. Као што су разноврсне школе, тако је разноврсна и учитељска спрема. Међу спремним учитељима има ик две врсте, једни су који су учили неку школу, а други, који су стекли .учитељску способност само испитом. Заводи који спремају учитеље, једни су праве учитељске школе, а други су где се тек споредно и учитељи спремају. Учитељских школа има за учитеље на вишим и за учитељена нижим школама, Педагошко-дидактичко образовање је свугде једнако, само опште образовање обухвата разан оквир. Школска управа није организована изједна, исто тако није ни похађање школе удешено, јер нема опште школске обвезе. Школско обр"азовање у опште добија само 3% од свега становништва; од женске деце за школу обвезне похађа школу само једна трећина. Карактеристичан је по руске школске прилике и извор из којег се покривају издатци на просвету, тај новац даје чист добитак од потрошарине на ракију. Закон о општој школсКој