Школски гласник

Бр-. 3.

ШКОЛСКП ГЛАСШ1К

Стр. 45.

Цела речепица се морала научити на намет, на тнм јс он растворно реченицу на речп и сваку реч ноказао, а речп се прво читале редом, затпм преко реда. после тога спреда п од натраг. Прва лекцпја је овакп изгледала: ,,Пред ученнка се изнела књига о Телемаку« н рекло сс: Са]урзо Са1урзо пе СаЈурзо пе роиуаИ Са1урзо пе роиуаИ зе Са1урбо пе роиуаИ: 5е сопбо1ег Са1урзо пе роиуаН зе сопзо1ег с1и Са1урзо пе роиуаИ зе сопбо1ег с1и с16раг! Са1урзо пе рои^аИ зе 50пзо1ег с!и с!ераг{ с1' (Ј 1у5зе. Ученпк је понављао. — Ватпм се пнсало по прегледаљу. Пспитпвзло се да лп учепик разлпкује све рсчп, све слогове и сва пнсмена Пазило се да се у ночетку ие пде нагло. Код нрве лекцнје се задржавало дуго, док је ученпк нпје темељно запамтио. Писало се прво прегледан.ем писмена п тск иосле паново почпњало првпм основнпм почетцпма. У другој лекцпји се понавл>ала прва речепица и додавала друга, у петој лекцији морала су деца понављати речп на памет, да их науче правилпо писати. У шестој лекцпјп престаје читање н почиње иисањо наи :менце по прегледању н напаметпо. У десетој лекцијн морао је ученпк показати да ли разуме прочитапо и с тога су задавапа питања: »Зашто Калипсо није могао да се утеши?«нт. д. Затим сс ириповетка још пнсала и преписпвала, док је напослетку дена ппсу зпала без погрешке и усмено и ппсмено. Очевндци казују да је уКакото тпм начнпом постизавао ванредне успехе. Карло Кер*), по коме све ово пзносимо, не пориче даје то могло бити, али нстиче да је овај пачпп противап дп дактичном правнлу: »Од блпжег даљем, од познатог непозпатом« п то најнеспретније. Уз то да се памћсп>е дечје п снага учитељева исцрпл>ују на начпн који није за препоруку. Пе порнче да поред недостатака нма нечега н доброг. Истиче очигледност којасе узпма у помоћ. како код слпке појединих рсчп, тако и кроз целу паставу. Начело да на матерњем језпку треба сва настава да се обрађује; мало да се увежба, алп то мало добро п трајно; разноврспост да је у *) СевсћЈсћ^е с1ез ћезеигЦепсМз, К. Кећг-Со1ћа. С. Р. Тјепегпапп. 1889,

свему; нонављање да је душа свему учењу, јер се само опо зпа, што се у памети сачува, и то заиста зна; саморадња дечја, самосталпо испптивање и настављање, то је сврха! Са ових до брих страна стекла је та метода поред мпогих противннка п многе присталице. Ову методу Жакотову дотерпвалп су многи после п>сга ! "), док папослетку ппје др. Карло Фогел (1795—1862.) управптел, ппсоле у Лајп цпгу прихватио тај посао. Оп је пошао са пскуства, да д -ге пајрадије ппше своје име. С тога је пошао од неког пмена т. ј. од неке конкретпе пмепице. Год. 1843. изда буквар за лајпцишке школе по нормалним р ечима. Уз ове речи је додао подесне слпке као пгго је то х гео К/ Пкелзамер још на 300 годпна пре њсга Тако је дсте пмало порсд н ацртапог шсшпра и штампано п ппсано пме његовп п кад је погледало на слпку, одмах је знало да она реч поред ње значи њепо пме. Фогел је почео са нацртаппм шеширом (очпгледпа настава), затпм је лагано пзговорио децп реч шешир (вежбање у апализп) п после тога је рекао: »Видпте. ово је овдс наштампан шешнр (чптање) Како се, дакле зове првп глас? Како другн, како трећи ? Како последњи? Како се каже заједно X—у? у—т*) ? (Синтеза). 'Гада се прпказивала очигледно нста реч паппсапа п деца су диктирала учитељу X— у — т, док сама ннсу дошла до способности. да ту реч паппшу. Тако јс Фогел мпслпо да сасвпм правплно иде од стварп ка њеној ознацн, од слуха ка гледању; тако су деца учпла пнсањем чнтан.е, а чптањем ппсање. Фоглова метода је псправак /Какотовс, то он п сам нрпзнаје. Мо после Фогла радилп су на усавршапању Жакотове односно Фоглове методе многп, те се тако раширнла ло школама у Тирпнгпјп. Саксонској, Внртембершкој, Бадену, Баварској, Авсгрији, Пруској, Швајцарској п т. д. У Саксопској је највпше помогао н>ену шпрењу Луј Т омас, а у Пруској Адолф Боме и Фехнер; Шимлбах у Готи, Кер у Халберштату, ЈиШп§; у Ер*) Г рафундер је дошао на мисао да се за ту наставу узме једна нормална реченица. Касније је дајпцишки учитељ Кремер узео само једну реч и довео је у везу целу прву наставу у читању и писању са очимедном наставом, а помоћу читавог низа таких речи. Кремер је дакле прави проналазач методе нормалних речи, у садашњем смислу, а Фогел је по тој методи написао Буквар и даље ширио методу, те је тако по њему добила име. *) Узели смо немачку реч: 1Ш. шешир, како је у оригиналу.