Школски гласник

Стр. 44. ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

годишњи прорачун за њихово издржавање и -плату дотичних вероисповедних учитеља. Министар је овим из^екао: да оне вероисповедне школе, које су се издржавале из извора политичних општина, на основу XXXVIII. зак. чл. од 1868. год. 25. §-а и од сада се-издржавају из иметка пол. општине и да се извесна свбта у ту сврху има уносити у годишфи прорачун пол. општина. јер су ове делом обавезне, а делом законом овлашћене, да доприносе материјалне жртве на просветне цељи. А у смислу 113 §. XVIII. зак. чл. од 1871. год. у сваком прорачуну полит општине, морају бити предвиђени и редовни и ванредни издатци на просветне цељи. Како је овде законита правна титула, вероисповедни учитељи морају своја берива добити из политичне општине, која би била везана за горња законска наређења. (Сврцшће се.)

У ч и т е љ с т п «. Из сомборског школског срсза. На жељу новог дрЈкавнсц 1 школеког надзориика Ј. Фираго-а, одрагдно је у Сомбору 11. фебр. о. о. учит'ељ"ко вече, на које.ч су били сви с'мборски учнтељи и учитељице без разлике верз и народноети. Ово прво гајсдничко вече оставило јс леп утисак на све присутне, те је у пзгледу да се и више пута одржи. Међу учнтељима учршћују се таким иачииом јаче везе другарске љубави, а на састанку том расправљало се још н о томе, како да се учитељству подигне углед и зајемчи потнуна независност. Претресало се ту и много педагошко питање у опште, а тако и из методске праксе. На оваким састанцпма заиста може да се оствари многа племенита замисао, која ће кориено послужити и школи и учптељству. Оваким добрпм путем ће и гоеп. Ј. Фараго стски оданост евију учитељ«, оеим т -га уиознаће бо .Ђе прилике у којима се крсће шко ла п настава у овим крајевнма, а све то моћи ће му послужити као добра информација, да прибави себи што јаснију слику, како у погледу стања настаге у опигге, тако и у погледу оног мшког полож ја, у који долазе Срби учнтељи Олговарајући дужностн у погледу наставе у мађарском језику. Као педагогу свакојако му }е све ово веома потребно. А ми смо тога уверења, да је сваком данашњем педагогу у раду му, педагошки принцнп светиња. И овај иочетак к >јим г. над зорник почиње опћење са учитељима, показује да он дише педагошким духом. Ми ћемо се радовати, ако се то буде у његовом раду свакпм даном све више истицало. —е Србија. Комиснја за реформу школа држи састанке сваке суботе и довршила је евоје рас-

Бр. 3.

прављање о уређзњу школског надзора. У овом питању 7 сложили су се чланови, да надзор буде окружни и срееки. Окружних школскпх надзорнпка да буде 5, а среских 37. За окружне да се постављају профееорн с вишом педагошком спремом, а за среске надз^рнике старијн и бољиучитељи народних школа. Окружпи школски надзорници стараће се за унапређење стручпе теоријске сиремо учитељске, у корист тогаће се одржавати окружни учитељскизборуви, Срески надзорнцци сгараће ее за практичну спрему учитеља у школском раду а поглакито у ереекпм учитељеким зборовима.

Ироглсд КЊИГс!. Вуквар, по Жакото-Фогловом методу за I. р. осн. школе, панпсао Л>у6омир Јовановпћ, управитељ-учпгељ у У. бмп , Н. Сад, Ђ. Пвковпћ 1907. Жакото се држао начела: „Све је у свему«. Овај аксиом пстакао је он као основ у вежбању, у којем дете поучава. По његовом мпшљеп.у, свакн је предмет подесан, ра се на П)ему сгече знање о свима другим предметнма, само ако се онај првп темељно проучио. Полазећн са тог сгановишта, Жакото велн: »Зато што је све у свему, то кад научнш нешто, а ти применп све осгало на то шго си научно«. Према овоме узпма он једну књпгу, пз које морају ученици учити п све остало прпмењиватн на гу књнгу, отпрплпке као што се чиганка узима као средиште за сву наставу, а пе само за читање. Ову методу да се »на једном иредмет)', све учи пазнва Жакото »Уннверзалном методом« и хвали је као да је сасвим »прпродна«. Наводећи разне примере у корнст те ирпродностн, долази до тога да се у свему нде од познатог непознатоме, да н прпрода ствара одмах целе предмете, а не поступно ноједнне делове од предмега, према томе долазн до закључка: Зашго да се н у настави чнтан.а пде од неиознагог иознатоме (од гласова на слогове п речн), кад се може ићи од целине, од иознатог ненознатоме (од речн, на слогове, па на гласовв). Оно прво назнва он анстракцпјом и истпче да се од тога деца морају чуватп. Те назоре спровео је он у својој елементариој методн. Дао је деци целину у руке, Фенелоног »Телемака« и прво нм је прочитао ц е л у прпповегку (без срицања илн гласања), затим ирву реченицу: »Са1урзо пе роиуаЛ зе сопзо1ег с1и с^раг! с!' Шуззе" („Калипсо није могао да се утенш због одласка Однсејева").