Школски гласник

Бр. 3. ШКОЛСЖИ ГЛАСГШК Стр. 43.

ни ону разлику, која би према томе закону припадала учитељима дотичне општкне. А ако је политична општина фзктични издржаваоц вероисповедне шксле. то. онда ова дужност пада на њена плећа. Но како је Е. Ш. 0. бачки донео решење: »да политична општина и ако издржава вероиспозедну школу и плаћа учитељз, да зато опет није издржаваоц школе," то би према томе, опет морала црквена општина дати оно, што нови школски закон прописује; зато смо предузели, да овим чланком упознамо извршиоце школа, са законом и законским наредбама, које се однесе на политичне општине, као издржаваоце вероисповедних школа. 11 §. XXXVIII. зак. чланка од 18(58, год. говори ово: »Поједине вероисповести извесних општина. могу из своје снаге и својих средстава подизати јавНе основне школе и друге просветне заводе, а за оснивање и издржавање ових просветних установа, горњи ће саразмерно из својих средстава на!\>5 начина за њихово издржавање; а где је до сада био други обичај, може се исти и на даље одржати. Утаким заводима, дотичне вероисш вести, саме бирају и постављају учител.'е и проФесоре, и сже саме одређују им плате за њихов труд, прописују учбенике, као и начин и метод учења — узимајући у обзир наређење 45 §. и т. д.'" Дакле оне школе, које се издржавају из чистог приноса појединих вероисповести, то су школе чисто — вероисповедног карактера. Н.о вероисповедног карактера су и оне школе. којима полигична општина даје иззесну припо моћ или потпуно издржавање, те Фунгира као издржаваоц дотичне школе? У чему дакле стоји давање годишње припомоћи, а у чему издржавање вероисповедних школа? Пре него што би дали одговора на истакнуто питање, позваћемо се на 25 § XXXVIII. зак. чл. од 18В8. год. који гласи: »Од сад се у опште ие могу узети за вероисповедне школе и заводе оне просветне установе, које се буду подизале из прихода и иметка политичких општина, које се издржавају приносом укупног становништеа без разлике вероиспов.ести. Али оне вероисповедне школе које већ постоје и које су се издржавале из прихода политич. општина, могу ту праксу и на даље задржати, али у овоме случају има се саразмерно праведно поделити извесна свота за све вероисповедне школе дотичних вероисповести, а не м же се издржавање школе од једне вероисповести одузети, до гоц се издржавање не одузме од свију школа дотичних вероисповести. -1 По овоме одељку све оне општине, које су своје школе издржавале из нзвора полит. оп-

штина, као" 1 школе вероисповедног карактери, издржаваћесе и даље, а оваких је школа највише у бачкој жупанији, које су поравнањем, уговором или на темељу старе праксе издржавале своје школе из поменутих извора, пато и данас чине, дочим је право располагања, као и право надзора уступљено дотичнимавероисповестима. И сад, кад је ступио у живот закон, којим треба да се учитељима осигурају извесна берива,. поједине општине хтеле би да се ослободе од ове дужаости, наводећи: да оне нису издржаваоци школа, већ да само доприносе извесну припомоћ за издржавање њихово. А то не стоји!Јердо год се такове општине не послуже словом закона, у коме је обележено њихово право и не изрекну: — да се одричу издржавања школа, дужност их везује, да даду своме учитељству оно, што закон п^описује. Непосредно после ступања у живот XXXVIII. зак. чл. од 1868. год. баш у погледу 25. §. развила се жива дебата у погледу тумачења тога §-а, те је провоцирана наредба највише власти: како се има у пракси придржавати поменутог §-а. С тога је министар просвете издао 17. Фебр. 1878. год. под бр. 1578. наредбу ове садржине, у погледу склапања прорачуца и осигурања извесне своте у њему, за издржавање вероисповедних школа. 'Га наредба еласи: „2. У смислу 25. §. Школског Закона у погледу издржавања школа чистог вероисповедног карактера признатих вероисповести из прихода и иметка политичких олштина, дужне су ове и на даље дстичну своту уносити у свој прорачун, за издржавање поменутих шк»ла. Из тог разлога за покриће дотичних потреба, има се у смислу XVIII. зак. чл. од 1871. год. без разлике на сваког поседника и становника дотичне општине, распорезати извесна свота; по себи се разуме, да ће се у том случају, ако у дотичној општини има вИше вероисповедних школа разни вероисповести, да ће се тај општински принос, на све вероисповедне школе, саразмерно праведно поделити." Из овога се јасно види, да сви они вероисповедни учитељи, који су своја берива добијали из благајне .— односно извора политичне општине — морају и ово добити, што им сада закон прописује од 1907. год. Да је ова тврдња оправдана и да су политичне општине где Фупгирају као издржаваоци школа, дужне дати своме учитељству извесна берива, јер их закон упућује на ту околност, и да их боље уверимо о томе, позваћемо се на једну наредбу, коју је издао министар унутрашњих послова 7. марта 1874. год. под бр. 5806, којом је уништио две жупанијске одлуке, које су при донашању свога штатута изрекле: да неће издржавати вероисповедне школе, и наредиле политичним општинама, где би било оваких школа, да те своте не уносе у