Школски гласник

Стр. 42: ШКОЛСКП ГЈГАСШЖ Бр. 3.

шом школском самоуправом, а у погледу наставе у мађарском језику у нашим школама. Државпн надзорин оргаии пмају свој закои II наредбе својпх вишпх власти. Они се гога строго прндржавају. Ми пе знамо још тачпо у каквом сло односу према њима н љнховим захтевнма. Овде се чује: Државнп надзорник захтевао је ово, онде се чује захтевао је оно, а маље впше ретко је гдс бпо задовољан. Докле су унраво границе нашег наставног рада у обради мађарског језпка у нашим школама, то се не зна, плп 5ар ако ми учпгељн н држпмо да знамо те гранпце, у часу се исноставп, да те наше гранпце нс важе ништа п да се преко тпх нашнх гранпца тражп још впшерада. Наша школска самоуправа нема за тај рад постављену строгу демаркацнону лпнију, која бп бпла заштита п. намп учпгељима и самоуправи, а државним надзорним органима одређена мера, до које би онп могли стављатн на наш рад своја потраживаља. Свега гога нема. Л према томе квалпфпкација нашег рада на том пољу п квалнфпкацнја постигнутог успеха, завнсп понајчешће од човечанске увпђавностн, од педагошкпх погледа ц педагошке спреме тнх државнпх пад зорних органа. Тако и наш рад п насгавнички положај. не зависи пиод наше воље, пн енсргнје, нп спреме. нн труда, на том послу, нп од граннца у којпма бп требао да се крсКе тај наш рад. нп од квалпфикације нашнх самоуправннх органа, иего завпсн од тренутног иреокрега или гренутне снтуацпје. Ово сган-е може се обележнти оном фпгуром из народне песме: »Нн на небу, 1ш па земл.п, ве1г на гранп од облака.« Шта ствара и изазива оваки положај у једном школском раднику? Ствара н изазпва душевнп немир, нерасположеље н апатију на рад у оиште; сгвара зебљу за свој положај, за своју екзнстенцију; ствара душевну малаксалост, пзазива Коруптпвност н неправплно нојимаље својег односа нрема захгевнма, којп се на учптеља постављају, а у некнм прнликама може да сгворн ренптенцнју, која може да буде судбоносна по жнвотнп опстанак догичног учнгеља и љегове породпце. А ко је одговоран за све то? Одговорпа је паша школска самоуправа, која још није нпкад сноразумно са државном влашћу утврднла гранпце, до којих је дужан љен нодручпи учитељ да одговара захтевпма државнпх органа и до којпх граница пма права државнп надзорни ор ган, да поставл^а захтеве у погледу насгаве у мађарском језпку у нашнм школама. Са овпх неодређености бива п бпваће од- сад све чешће непрнјатности по нас учптеље. Штомора бнти, мора! То што мора бпти, треба тачно означнтн, па ако друге помоћи нема, створнтн свугде могућност, да се томеодговори ма пристављањем номоћног учитеља за мађарски језик. Тако би се очувао сваки онај радник, којем се прпговара због наставе у мађарскомјезпку, свеж бар за

остали наставнпчкн рад. А кад смо већ дошлп на те грапе, да рачунамо са оном народном логнком за невољу: »Што се мора. није нн тешко!«, онда бп требало шго пре рашчпсгптп ово непрнјатно сгаље и норадитп што краћим нутем на томе, да се учигељпма створи душевнп мир, да могу бар у осталом наставном раду одговаратн својој дужностн без трзавнца н другнх непрнјагннх иотреса. Ово је у шггересу п школе, п насгаве, п учптеља п угледа наше школске самоуправе, а уједно п у пптересу оне задаће, коју је држава поставпла на наше школе у ногледу наставе у мађарском језику. Средп ли се то ннтаље ма и овако, наше школе ће нпак пмати свој просветнп значај, а буде ли се нодржавала та пеодређеност п обнлажеље гог сређпваља, само 1ге се од пеповољпог положаја створптп још горн. —а Какве дужиости исзују иолитичн« ошитине,' као издржаваоце вероиеноведиих школа? По XXVII. зак. чл. од 1907. који говори о уређењу учитељских плата, имале би општине као издржаваоци својих школа, да даду своме учитељству на основну плату онолику своту, која му припада према томе закону, као и према годинама службовања. У нашој држаги постоје три врсте школа и то: вероисповедие, општинске и /фжавне. Вероисповедне су школе двојаке: И.ка их, које издржавају цр(<вене општине дотичне вероисповести, а има их које издржавају политичне општине из својих прихода и свога иметка. Но има вероисповедних школа, које издржавају црквене општине, али известан део доприноси и политична општина, као годишњу припомоћ на издржавање њихово. Догађало се већ, а догађа се још и данас, да су како политичне, тако исто и цркене оп штине, узимале то питање у расправу. и ако таме не би било место, и наравна ствар, да се свршило тиме: „Не дамо," па квит рачун! То нас је навело, да прикажемо овај чланак нашем свету, који је штампан у мађ. педаг. листу »Таш1:д52буе15еј>"-и" не би ли био на помоћи онима, који би хтели да још решавају о овоме питању. кад се тиче »звечећег материјала« који треба принети на олтар просвете и у корист просветних радника! Пре него што би прешли на расправљање горњег питања, морамо бити на чисто с тиме: Ко је издржаваоц школе? Ако политична општина доприноси извесну своту као припомоћ за издржавање школе, то је онда дужност црквене општине, да надопу-