Школски гласник

Стр. 76.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Бр. 5.

и искуство учи иротивно ; и са оиштег гледишта, и ако им иризнаје појимање дужаоети, иоак им не може, у оној мери као мушкима, иризнати оне особине, које су потребне у јавном васпитању за очување ауторитета и дисцаплине. С тога Удружење, ностављање у јачој мери женских снага за разредне учитељице, сматра као штетно по саму народност из националних, социалних и педагошких разлога". Други један реФерент, вели о том мушком сужавању права на школу ово: „Васпитање омлахине је посао, на којем морају оба пола у једнакој мери суделовати. Како је домаће васпитање у већиви породица, скоро искључиво у рукама матера, а модерни економски развитак свејаче води томе, да је отац спречен да врши своје васпитачке дужности, то је дужност јавних завода за васнитање, да у том иравцу изведу равнотежу узимајући за васнитаче мушке. Ма како добро мишљење имао човек о педагошкој снособности учитељица, у садашњим друштвеним околностима, множење њихово је иедагошка погрешка, која може имати врло кобне последице. Женеко дете, у годинама развића мора бити и под мушким васпигачким утицајем, а дечак исто тако под женским васпитачким утицајем, а где тога нема, ту долази да допуни школа". Овако веле људи, који имију меродавну стручну реч. Према томе види се: да је наша Школ. Уредба још пре 35 година при зачетку своме. стала на много правилније недагошко становиште, кад се држала равнотеже, него што је стало најновије решење Школ. Савета у том питању, кад хоће да укине ту равнотежу

Преглед књага. Епохално двло за Експерименгалну Педагогију Недавно је публиковано дело под насловом: ,, УоНекчп^еп у.иг ЕтШћгип^ 111 сИе Ехрег1гаеп!, е11е Рас!а§о§'1к ип(1 јћге р §усћо1о §18сћеп Огиш11а^еп." Дело има две свееке; I. св. износи 555. страница обичне осмине, а II. св. — 467. страница, осим предговора од XII. стр. Дело је изашло у Лајпцигу (Vег1а<* уоп Ћ г Иће1га Еп«'е1тапп, 1907. цена 24 Магк) а нааисао га је чувени немачки пеихолог и педагог : Бг. Е г п 81 Меишапп, сада редован проФесор Филозофије у Минстеру (Немачка) а некада Вунтов асистент, на ©нда проФееор психологије и педагогије, и

директор исихолошког лабораторија у Цириху, а затим неко време проФ. ФилозоФије у Кенигсбергу у Пруској. Ово ће дело и на српском језику изаћи; превађа се с иишчевом дозволом. ПроФ. Мојман један је од млађих психолога Вунтове школе. Он је свршио богословију и филозофију , а слушао је и шест семестара медицину. Он је један од врло нлодних писаца, добар говорник и идеалиста. Од 1903. год. издаје један од најугледнијих немачких психолошких журнала : „Агећт јиг с1ге де$ат1е Рзуећо1одге ." С тим у свези издаје и „ваттктд 'ооп АЈоћапИипдеп гиг РзџећоГодгзсћеп РМадодгк." Од 1905. год. издаје: Хекзсћгф јиг ехреггтепШГе РМадодгк, а од 1907. издаје: РМадодгзсће Шоподгарћгеп ." Осим тога он је сарадник скоро свих научних немачких нсих. часониса, а наиисао је и ова омања дела: ТЈђег ОТсопотге гтЛ Тесћпгк Лез Регпепз 1903.; „ НаижгЂеИ ипЛ 8сћгпаг1»еИ, Ехрепгаеп1е ап КшДегп Дег Уо1кв8сћи1е", 1906; Оге ЕпШећипд <:1ег ег&Геп Ђ г ог1ћеАегМгтдеп 1>егт Кт&е", 1902; „Ше 8ргасће с1ез Ктпез," 1904. ..Егп/ићгипд т с1ге АзТеШс Лег СгедепгоаН" , 1907 : „8ув1;ет с1ег АзТеИТс", 1908; ..ТпГеШдепг ипЛ II411," 1908; ,,Раз ВсћШШпЛ е1е" 1907. и многе и многе друге радње. Експериментална педагогија стастоји се из 18. нредавања, које је ироФ. Мојман држао на учитељским зборовима у Кенигсбергу, Франкфурту и Бремену. Дело је популарно наиисано, тако да га може сваки пратити и разумети, ко иоле влада немачким језиком. Поред сваког предавања вазначена је и литература. Ми најтоплије преноручујемо ово Мојманово дело сваком оном, ко се интересује за екснерименталну педагогију. ПроФ. Мојман велики је пријатељ основног учитељства. На једном конгресу у Базелу (1904.) овако се изразио о младим и амбицијозним учитељима; „Водио сам статистичке податке о докторским испитима учитеља. И моје и туђе искуство уверило ме је, да учитељи показују много већи успех него ли оетали ђаци, који долазе са средњих школа." Његова су предавања највише поеећивана. У његовом псих. лабораторију у Цириху радило се као у кошници. Чланови псих. лабораторија беху из свих могућих крајева. Његови су ђаци расути по свим крајевима света. Па и ми Срби имађасмо своје синовс, који су га слушали. као: Др. Милош ПеровиИ , српски песник („Ии-

'