Школски гласник

Вр. 5. јетро Коеорић"), нисац награђене трагедије; „Карађорђе", сада про®. учит. школе у Сконљу на Косову, његова госпођа: Јелисавета рођ. Поморишчева, Ранко ЈовановиЛ, Ђорђе Чокорило, и др. Ми желимо снаге и здравља проФ. Мојману, јер он ради и за све пријатеље научне педагогије, па за нас Србе. Ми се надамо да ћемо доскоро угледати и његово обећано колосално дело ; „8уз1;ет Аег РМадодгк Р.

БЕЛ ЕШКЕ. Народна добротворка. У четвртак 6. (19.) марта о. г. умрла је овде у Нов. Саду Анка А. Пајевића Са покојним својим мужем Арсом завештали су све своје имање сриској великој гимназији у Нов. Саду и Срп. вишој девојачкој школи. Гимназији ће припасти око 400.000 К. а вишој школи око 17.000 К. Слава нека је и вечан спомен овој великој народној добротворци и њеном мужу Арси Пајевићу! ј- Ото Саломон оснивач „Слојда" умро је у Неесу у Шведској. Пореклом је Јеврејин из Готенбурга. Године 1870. освовао је помоћу својег ујака Августа Абрахамсона прву радну школу за мушке и женеке и у тој школи развио евоје педагошке идеје. Да би утицао на учитеље у корист ширења „слбјда 1 * отворио је течај за учитеље у томе заводу. Заводу је прибавио гласа у толикој мери да су му долазили учитељи из разних крајева на течај. Тако је „слојд" постао познат на еве стране и стекао много присталица. Тако је елојд прихваћен у Шведској год. 1897. у неких 2000 школа, а у учитељ. школама постао обвезан; исто тако у Норвешкој. У ФранцускоЈ је обвезно уведен 1882. год. а и Енглеска, Швајцарска и Белгија помажу га. У Румунској је уведен 1893. год. Увађање слојда у немачке школе ниеу прихватили сви тамошњи учитељи. Па и ако је било изјава за њега као н. пр. на вестФалској учитељској скунштини уШвелму 1899. год. иако неки признати педагози (П о л а к) прихваћају да ее уврсти у облигатну наставу, а и у кориет његову говорили су и признати школски људи (ВШше1, Расће, 8сћааг8сћтк1(;, Вгпктапп) на појединим учитељским скупштинама, ипак ректор Швзтап иако му признаје неке добре стране, не пристаје да се уведе обвезно у Наст. Основу. „Све док школа не буде имала много што шта, које јој је

Стр. 77.

животна потреба, све дотле морају ее таке новине стриети и чекати, а ова новина тим више, што тражи тако знатна средства, а и са знатним тешкоћама је скопчана. Оштром критиком нротив слојда, устало је рајнско провинцијално учитељско друштво у Вецлару 1899 и опште немачко учитељско удружење на скупштини у Ко1пи 1900 год. Овде је водио реч о томе извештач ЕЛ е 8 из ФранкФурта н. М. У своме излагању побио је многе тврдње које се износе у корист елојда е хигијенске стране и изрекао једну истину, да „школи није задаћа да спрема занатлијству регруте." Изнео јејош доказе, да слбјд у Француској не само да не користи него доноси штете, јер се тамо све јаче опажа навала на писарске службе и на мања такаместа. У Вецлару је извештач Буц, још жешће устао против слојда и изнео доказе, да је такав рад штетан за дечју мускулатуру, дакле баш противно ономе, чиме иоткрепљују важноет елојда његове присталице. Против слбјда устали су и у Познањекој, у Либеку и у Хамбургу. У новије време, а са обзиром на ручни рад, препоручује се баштованетво, особито са хигијенског гледишта по наставу. У јачем размеру покушало се ово у Бреслави 1900. год. и основало четири таке баштованске станице за 556 ученика из 35 школа, Промене у учитељству у Хрватској и Славонији. Иженовани су : правим учитељима : Душан СтанишиЛ у М. Радинцима, Стеван ЕруниИ у Крњешевцима, Станимир Бори% у Обрежи, Марија МартиновиЛ у Јакшићу; привр. учитељима: СоФија ТеслиЛ у доњем Лапцу; премештени су: Никола ПајиЛ у Доњи Будачки, Јелха РајиИ у Шид; умировљена је: Милева петровиЛ у Војки. Кратке белешке. У Манхајму су укинути школски исиити. — У Берлину је било прошле године на општинским школама 5568 учитељских снага (282 ректора, 3031 учитељ и 1690 учитељица.) Овегодинеје отворено 10 нових школских зграда. — Немачко удружење за ширење народне просвете, раздало је прошло године 130.000 књига већином бееплатно, до сад је свега раздало 650.000 књига. — „Шведске Учитељске Новине" имале еу 1. Фебр. 1907. г. 4638 претплатника, а 1. ®ебр. 1908. г. 4907 претплатника. — Септембра 1908. г. одржаће се у Лондону међународни конгрес за педагогију морала. —

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК