Школски гласник

Стр. 70.

Бр. 5.

Психологија детета у опште етоји у онаком одношају са нсихологијом, у каквом одношају стоји ембриологија са ана томијом. Али проучавање детета није чисто психолошка студија, него је преко овога : Физилошка патолошка и биографска сума студирања, које јединство предметног круга доводи у свезу. Ове све науке слажу се у томе да им је предмет дете. Ово их сједињује у посебне струке, дечјег проучавања, — а не проучавање природе и каквоће. Зато се ова млада грана науке мора још борити, да јој се оно призна, што она као корисна наука и заслужује. Тако схваћајући ту околност, онда ова наука није више психологија детета, него је она: Педагошка наука о детету, која може велике услуге да учини педагогији не само у теорији, већ и у практичној педагогији. Али се ово не може узети тако. да је ово једина наука, на коју се може поставити недагогија, а ни једиаа, која треба да води учитеља у раду му. И као што се ова наука о проучавању и испитивању детета започела са великом виком, — многи су мислили и у напред објављивали, да је ова наука позвана да постави педагоггју на нову основу. А наглашавали су и то: да је наука о детету позвана, да за педагогију одреди нове циљеве и да јој одреди правац новог пута којим треба да ходи, као и то; да ће нас ова унознати са средствима, са којима треба да педагози постигну и дођу истакнутом циљу. Али на сваки начин, да ће ова преустројити досадање наше педагошко знање. Иснитивање науке о детету, занело је одушевљене присталице, који су били тога уверења, да ће том науком постићи односно остварити идеалне жеље за којима су толико тежили. И што год је код тога света овлађивало јаче одушевљене, — тим су све више за сигурно држали, да је постигнут стваран резултат на томе пољу. Против овога претеривања озбиљни научници подигли су свој глас.

Тако је Минстерберг о овим опасним знацима, — о исиитивању детета, проговорио у засебном чланку, а за тим у својој књизи: „Рвусћок^у ап(1 Гл1е" о чему се садржај налази у његовој проширеној психологији. Као што смо и горе видели: Минстерберг је јако опрезан у оцењивању психолошке вредности. За врло сумњизу држи ону тврдњу, да учитељ и у пракси може имати какве користи од психологи'е. У корист своје тврдње он наводи ово: Ако већ психологија пружа какве користи учитељу, зашто се онда у првом дегињем добу чека на специјалну нсихологију, кад су у ошнте основни облицп душевног света на сваки начин дозвољени на развитак у сваком стадиуму ? Другим делом онет, великп део оног градива, што је психологија детета покухшла око себе — није то психологија, него је то исторично културно градиво, које нам разумљиво разјашњава, оне околности којим у разним пределима и разним друштвеаим слојевима васпитају своју децу. Али овака статистичка пресуђивања, не говоре нам нпр. 0 представама, које су деца у извесном добу времена — својим носматрањем добила из спољашњег механизма, а то није психологијт. Тако се исто изјашњава и Еиглез Јате«, у своме предавању из психологије у коме ово вели: „Учитељвма не снада у дужност то да купе за психологију нодатке методским начином, који је пун одговорности и да чине психолошка опажања. Бојим се да није који између вас, који се одушевљава науком за проучавање детета, узео тај терет на себе. Ова проучавања не треба са свим запустити, јер добро знам и уверен сам, да су подесна за то: да нокрену познавање и разумевање живота детињег. Знам да има и таквих учитеља, који са великим уживањем воде дневнике и разне записнике о проучавању детета у које бележе своје опаске, те кз тако добивених статистичких таблица, рачунају у процентима. (Наставиће се).