Школски гласник

9

Стр. 180.

6.) У којој се мери уеловљава уморност са вршењем досадиих и неугодних задатака? Са другим емоцпјоналним стањима? С обзиром на време ? При „мирном" седењу? IX. Растењв дечје. Кад би се у наше осаовне школе завела годшнња Физичка мерења, и кад би се исто тако ценила као и годишњи испити у раличитим наставним предметима, ми би били у стању да Формулишемо законе растења са куд и камо већом тачношћу него што је то данас могуће (Др. X. П. Бодиг). а.) Проматрања. а.) В и си н а. Могуће је да се у школској соби мери висина деце. Резултати се могу сравнити са нормама, које су изннш ли различити антропометичари, б.) Тежина. И тежину тела треба мерити и онда ју сравнити са висином, јер између тога двога постоји известан однос, који је од великог значаја по детињи психо-физички живот. в.) Друга мерења, н. пр. мерења нлућа (ово се мери т зв. шпирометром), дужина и ширина главе и т. д. б.) Педагошиа иитања. 1.) Како би требало прилагодити школски рад перијодама застоја у растењу? перијодама брзог наиредовања у ^астењу? 2.) На који начин делује пробијање зуби на растење ? 3.) У којој мери условљава растењехрањење, вежбање и болест? 4.) Да ли се при уређењу наставног плана и школског дневног расп< реда треба обазирати на физички капацитст школске деце ? 5.) Да ли постоји Физичка основица прерано развијеног духа дечјег? 6.) Да ли се медијокриција духа поклапа са медијокрицијом тела за време перијоде растења у детињем животу? 7.) Да лп треба дозволити да се упишу у школу она деца, чија је тежина испод просечне вредности њ^хова доба, изу зев а*о физичко испитивање докаже, да ће њихова јачина одговаркти захтеваном напору? Бр. 12 . X. Психологкја адолесценције. Ми се рађамо двапут — једном да постојимо и други опет да живимо; једном као специје и једном с обзиром на спол (Ж а н Жак Р у с о). Као што је штудија психологије неопходан део у образовању сваког учитеља нижих школа тако и психологија адолееценције треба да је део васпитања сваког учитеља средњих школа (Др. В. М. Борнхем). а.) ПроматЈрања. а.) Бележите ф и з ичке промене: 1.) растење; 2.) облик и црте; 3) здравље; 2.) трајање и промене спавања; 5.) врсте и количину хране; 6.) тенденцију за нервозност и надражљивост; 7.) енергија и активност. б.) Бележиге духовне промене и особитости: 1.) идејали и амбиције; 1.) језик и екснресија, изражавање; 3.) себичаост и алгруизам; 4) уживање или равнодушност према дому, школиицркви; 5.) укуси у читању; 6.) држање према природи, уметности и религији; 7.) навике и морали. б.) Педагошка иитачш. 1.) Које су штудије (наставни предмети) лакши или тежи за време адолесценције (која траје од ирилике од 13. год. па до 25. год) ? 2.) Која диспозиција за мењањем наука оставља школски или други &уторитет ? 3.) Какве су иромене расположења и односа према учитељима? 4.) Које су тенденције упорности и реномеа развијене? 5.) Да л' се опажају какв т знаци деспотизма и жалосног стања ? 6.) Постоје ли какви испади маркантнвх анцестрилних карактеристика? 7.) Квји се облици другарства највише траже ? 8.) Која су необична пријатељства за један те исти спол? 9.) Које су најмаркантније бојазни и суперстиције? 10 ) Да ли ностоје нарочите амбиције с обзиром на будући живот? (Наставиће се.)

ШКОЛСКИ ГЈ1АСНИК