Школски гласник

Бр. 2.

ШК0Ј1СКИ ГЛАОНИК

Стр 2Т

Питања су иста као и код првог ириказа, али је разлика у очигледности. Кад се тако на нрве две жиде додаје све по три, резултат ће бити да ће деца одмах изрећи колико је пута било по 3. Но ово изгледа само да је овај приказ бољи од онога. али свакојако је тежиште лакшег одговора код овога нриказа у оном механичном бројању сваког појединце додатог 3. И овде да се наједанпут намести свих 6 пута по 3, не би их дете на мах могло изрећи док не прегледи. Недост.,так у овом начину очигледног нриказа је тај, што се код 4X3, мора четврто 3, разделити на две жице, јер на ирвој остаје од десетице рамо једна јединица и са друге жице јој се додају још 2 куглице. а то деца не могу тако лако нрегледати. Уз то ако се већ тако поделе куглице. боље је да се иснод оне 10. на другој жици ставе 2 :

1+1+ГТЖ

№1#

<!Х1Х1+»+Ж#1

пт

1\1\1\1Х1Х1ХЖ+1+1#1

1Х1/1ХКМХ1Х1Х1+1+ИШ

/ 1Х1Х1\1\1\1Х1Х1Х1+8+1-1-1#[#ј#

шш

ш*

а сваку групу означе озго још је ли узето IX, 2Х и т - Д- Овим помогну деци да без бројања могу одмах изрећи колико је иута узето по 3. Хб

5Х |1«

4Х

13|14|15| 13

ЗХ |'0|11|1-2

К1|11|12||0

1 1

2Х. |7|м|9|7|8|9

7 1 8 | 91 7

»1

IX |4|б|6|4|5|6|4|5|6

| 4 | п | 6 14

1 5 |

| 11 2 | 3 | 1 | 2 | 3 | 1 | 2 | 3 | 1 | 2 | 3

1 | 2 | 3 11 1 2 |

Неки методичари приказују све то и са квадратићима. Прво ставе 3 квадратића. то је 1X3, на њих ставе 3, то је 2X3 и т. д. Да би се боље разликовало које је 1X3, 2X3, 3X3 и т. д. ноједине груие обележе у квадратићима разним знацима.

Изналажењем згодног начина, да се што етварније очигледно нрикаже мала таблица множења види се, да насгава још није у овом ушла у неку обичну шаблону и то је добро, али се види и то, да је очигледном приказу увек и у свему врло тешко одговорити. Да би у неколико нрегледније приказао деци ствар о којој је овде реч, један м<-,т«>дичир покушаојејош друкчије да нриказује то на рачунаљци. но он и сам признаје. да и то још није ништа савршено, јер до сад се слабо изнашао такав очигледан начин, који одговара свима за хтевима. Он поступа овако:

Ио ови квадратићи су ирво мали за преглед у целом разреду, а у крупнијем облику не могу се приказати на једној страни табле. Са психолошне стране погрешно је, ако се сва та слика пре наставе спреми и цела готова изнесе пред децу, а да се све то појединце ради у току наставе, одузима много времена. Па и ту се носле свега тога још не види нрегледно где је колико иута узето ио три. а уз то не разбира се лако резултат. Види се једино то, да су гомилице све веће, т. ј. како количине расту, али овај појам о растењу количина, добивају деца још при првобитном нриказу појединих бројеваједно за другим. Неки методичари нокушали су, да овај начин ионраве, па у квадратаће стављају бројеве да означе колико има квадратића у којој груии,

IX 2Х зХ 4Х 5Х 6Х

•-•-9

тт—ш

= 3 = 6 = 9 = 12 = 15 = 18

Даске које има са страна утиенуте на руској рачунаљци, размакну се толико, да између њих остане толики простор, колики треба за приказивање дотичних количина. При отискивању куглица стављају се потребна нитања, а кад се поједини резултат искаже, запише се норед дотичног реда на дасци. Тако деца имају лак иреглед таблице множења. Но биће да и то није сасвим правилан приказ, јер ноједини бројеви који означавају колико је пута где узето но 3, етоје само наспрам једног реда, наспрамједног 3, а то ће лако довести дете у недоумицу и забуну. 0 тога би боље било да се свака количнна нри