Школски гласник

Стр. 28. учењу таблиде множења засебно приказује и евзка, како се ирикаже, одмах пренеее на школеку таблу, на којој би онда по довршеном целом приказу овако изгледала слика, али упоредо једна до друге, да се могу сравнити иећеи веће количине. Овде је стављено једно испод другог, због уског простора 1 Х =з, 2 Х јв, з х 9,4 Х - =::п=:= 12 ( в-ш-ц Ово је истина спорије, али чистије по иојимање дечје, а ко би хтео да уштеди време, те да не нише то све на табли, могао би себи израдити таки приказ на картону, те после сваког приказа на рачунаљци, показати дотичан картон и обесити га о рачунаљку или о таблу. Свакојако и овим не би биле нотпуно савладане тешкоће у том рачунском, приказу и његовом учвршћењу у дечјем памтењу, али би у неколико олакшао наставу. А тешкоће те, које се тако тешко савлађују постојаће све дотле докле се наетавно градиво не размести тако ; како ће одговарати умној енособвости дечјој тога доба. Онда зацело неће доћи и овакав поступак рачунски у I. разред основне школе. Преглед књига. I' есЈисаИоп 1опс1ее зиг 1а зшепсе. (Васнитгње на темељу науке). Раг С. А. ^агзап^. Рге&гсе д'А1&е(1 Кацие!:. Рагј«. РеНх АЈсат 1904. Стр. Х1У+153. Ово дело састоји се у главноме из четири говора, који је М. ЕаЈзап!; држао у педагошким конФеревцијама које су држане у 1п&Ши1 р.чјјско-рћузго 1 одг ^ и е у Паризу. у размаку од 1899 —1903. године. Први говор јесте иокушај, да се покаже како се аритметска, алгебраичка и геометријска начела могу и у примарн«м основним разредама предавати помоћу простих Фигура, које су оку приступачне. Наш аутор истиче узалудност садањег наставног рада. Он препоручује граФичке теме за предавање појма о броју, простих геометријских одноеа и простих пропозиција. Можда ће многима изгледати парадоксно, вели наш аутор, „да се ти грви принципи могу асимиловати са много мање умора, него ли црви појмови

Бр. 2 . читања и иисања. Додуше, само под једним у.ловом, наиме иод условом, да се место данашњег система елементарне наставе, где се предавање еастоји у простом давању Формула и правила апелујући само на меморију и стварајући уморност и одвратност, — ради помоћу чула и слика. Настава мора бити апс >лутно конкретна" (стр 6). На стр. 31. вели: „Акоби се истакнути принципи само интелегинтно примењивали ми би у брзо увидели праву револуцију не само у иримарном, већ и у секундарном настављању". Друга конФеренцкја апелује, да се у примарне разреде (т ј разреди основне народне школе за разлику еекундарних разреда, што одговара разредима наше више основне школе) уведу проете природне науке. „Мал » дете врло је лако пријемчиво са куриозношћу (љубонитљивошћу, радозналошћу), оно је оштроумно за чињенице и добро је одарено да гледа и туби Феномене", Остатак дела бави се са популарном дискусијом о некојим општијим васпитним проблемима, и вели се, да је за право схватање тога неопходно знање психологије детињства. Физичко васпитање, коедукација и циљ ваепитања, такође се дотиче у том предавању. Главна белега дела је важност природонаучне стране модерног васпитања, чему се мора подврћи литерарна и класичка страна дојакошњег образовања. Аутор хоће да се латински и грчки избаци из свих школа изузев највиших завода. „Према мпшљењу било би чудо кад би и вадаље претендовали да тим језицима дајемо исту важн! ст, коју су они имали у прошлости и која им се и данас даје". У погледу на мишљење да је латински језик неопходан по схваћање Француеког, он вели: „То је исто тако оправдано. као кад би за стварање солидне бицепее (мипшћ*) у човеку, сматрали за неоиходно, да се он кроз целу своју младост вежба у балансирању столице на врху свога носа" (стр. 110). Стил је врло лак и сваки ко иоле влада Француским, моћи ће и без речника читати овај мали спис. Др. Паја Р Радосављевић

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК