Школски гласник

Стр 23.

донекле чак и чатањз, писање, рачун, морал. У овоие би се могли донекле сравеиги и ми с Французима, јер и у нас су у забавиште унесепе молитве на словенском језику, а и друго градиво језичко које пе одговорутомдобу дечјем. А међутим ц оеи први ствараоца насг .внах програма з 4 забавлшге, пису могла тако схзатити, нити су схвати ли у том облику науку о Вогу у заб .ви шту, него се под именом молитава мнслало оно градиво, којем већ породица и мати уче деге код куће, а к >је се саст ји из кратких призава и захвала Богу, створених у народним умотворинама или пајвише вештачким стилом заоден\та проста ми -ао молитвена, као што је то приказао н. ир. покојни чика Јова у коатким песмицама: Молитве наше мале Данице Добро јутро, добри Бого! Ја сам мала; Ја ти не знам ништа рећи. Само Фала; и т. д. (види „Невен" год. 1880.) А куда смо ми отишли у забавишту, чак на Оче наш и Богородице дјево и то јопт еа словенском тексту! Тако се. дабогме, неће забавиште никад развити* ,.да буде згодно средство за васиитање и да има вредност као руководни иринции у г^елом васиитању и , како је то истакао американац Вутлер проФесор на Со1иш1ла унуверзитету. Но погрешка ова, која је скренула забавиште са праве задаће, поникла је с тога, што се много пута истицало да забавиште треба да је ступањ на којем се деца спремају за основеу школу. Истина је. да уз праву задаћу своју забавиште и то чини, али му то није директна зчдаћа. Оно само у толико сирема за основну школу, што у опште треба да разввје дечје способности у гов ру, мишљењу, опажању и кретању. Но никако не, да се рад његов извргне у неку врсту дресуре, као што то данас често бива већ самим тим, што му је круг радње неприродно постављен. Његова задаћа је, дакле. развијање дечјих сиособности, а не

саоиштавање неких знања. Овај принцип потпуно је истакла Сузана Блу, која је напи^ала монограФију американских забавашта, и у том евојем спису нагласила, да се резултати дечјег рада у забавишту не могу подврћи нпкаквом испиту, нити се могу скројити у сташстичке таблице. Резултате те могу оценити само оии чиниоци, који има.у дуже времена пред собом таку децу и у стању су својом спремом да их сгварно проуче. Другим речима, о резултату рада у забавишту, могу пресуђивати само учитељи основних школн. који ће постепено пратити успех и општи развитак оне деце, која су у школу дошла управо из доааћег васпигања, и оне која су нре школе ишла у забавпште. У свези с тим гоепођа Блу обратила се циркуларним иисмом на учитеље (односно учитељице, јер у Америци су у првим разредима већином женске) основних школа у Босгону, Сен Лују и Чикагу где су забавишта најбоље распрострањена и замолила их, да јој саопште своје мишљење о дечјем схватању дисцишшне, умн м и душевном развитку, усиешности у науци и т. д. и то у оне деце која су дошла у школу иосле домаћег васпитања, и оне која су цре школе била у забавишгу. Учитељи су признали, да су у школи много напредаија она деца, која су пре школе била у забавишту, него оиа к ја су дошла у школу директно само са дом .ћим васпитањем. Но тај резултат може се постићи само тамо, где Је у раду забавишта заиста начело, да се у њ р му не дају деци зиања, него способности развијају, и још уз то тамо. где сав број деце походи забавиште, као што је то случај у поменутим великим америчким градовима, али тамо где се рад у забавишту извргао у еа ставу, и то неириродну наставу орема дечјем добу, а уз то где можда једна трећина деце ноходе забавиште, а две трећине и то баш оне, где је и домаће васпитање слабије, не походе, сумњам да би се такви резултати иоказали, какви се показали у тим америчким градовима. (Свршиће ее.)