Школски гласник

Стр. 76.

ШКОЛСКИ ГЈ1АСНИК

Бр. 5.

иочиње 1910,/И. школском годином. Даљи су важни моменти, што се ирема новим нриликама мора водити о свршеном школском раду записник ва мађарском језику, а тако и распоред часова. Ово је коренита измена у раду наших вероисиоведних школа, но о свему томе Школски Савет као највиши наш орган није нам издао нвкаква подробна унутства. У недостатку тога тумаче се све те нове установе на разне начине. У темишварској еиархији н. ир. не изводе се још дословце све те наредбе, што су у вези с новом наставном основом из мађарског језика. Напротив у бачкој еиархији издао је епарх. школ. одбор већ и две строге наредбе, да се учитељи имају строго иридржавати одмах сад, још у току ове године свију тих одређења, која су у веза са новом Наставном Основом за немађарске школе. Док се у темишварској епархсји још воде у школама записници о свршеном школ. раду и распоред часова само на српском језику, у Новом Саду је н. нр. школски унравитељ својом личном иницијативом набавио нову Наставну Основу од државног надзорништва и по један нримерак исте разаслао сваком учитељу и учитељици, затим тражио да се одмах по тој наставној основи ради. Кад је збор решио да о евему потражи од енарх. шк. одбора подробног упутства, које је потребно за тај рад, он је сам мимо збора, тражио инФормације од епарх. шк. одбора, па како није послао зборско решење епарх. школ. одбору, то овај није ни знао да новосадски збор тражи у тој ствари обавештаја, нити је могао знати у чему се тражи обавештај. Но у уверењу да ће Шк. Савет његове наредбе одобрити накнадно, послао је пре*а спису тог управитеља, наредбу свима учитељима у бачкој епархији, у којој пере руке од свега и сву одговорност оставља учитељима. Унада у очи да је ту наре бу епарх. шк. одбор иослао нввосадеком учит. збору још на четири дана пре, него што је разаслао осталим учител.има у Бачкој. Одмах на веколико дана после тога разаслао је другу оштру наредбу. (Обе наредбе доносимо после овога. Ур. „Шк. Гл.") Но ни у првој, ни у другој наредбиније иотање упутио учитеље на који начин да то све изводе, а то је учитељству много важније од строжајших наредаба, које је куд и камо лакше написати, него их изводити у овим приликама, веома тешким и судбоносним по српско учитељство и ерпсху школу.

Одмах иосле две строге наредбе дошле су тисканице за записник о свршеном школском раду, да ли инцијативом Шк. Савета не знамо, јер нигде не стоји, али на жалост неправилно уређене, јер је мађарски текст тек на другом месту штампан, а по Шк. Закону треба да је на ирвом. Пошто те тисканице нису рађене свакојако само за једну ошнтину, него за све, то ће се сав тај материјал морати оставити у макулатуру, а израдити нове тисканице. И све то још никад не носи на себи званичан тип Школског Савета. Па шта значи све то? И зашто Школски Савет у такој озбиљној ситуацији, не излази једном на јавност са својим упутетвима? Неће ли Школ. Савет бити можда изненађен, ако у тој општој забуни наиђе негде у школи и на таке појаве, које су настале једино с тога, што његова наредба није за времена стигла, а кад та наредба и упутство једном затекну какве неочекиване појаве у школама неће их моћи лако уклонити. Ми држимо да је ћутање Школ. Савета у садашњој нашој ситуацији, не толико опасно ио нас учитеље, јер ми смо већ давно били тога уверења, да ће нами пасти у део најтежа задаћа ове наставне реФорме и нисмо се преварили, али ћутање Шк. Савета може бити опасно по њега самог, јер ето и епарх. школ. одбор бачки затвара већ нред учитељима врата свог автономног делокруга, и храбри их да ће сами сносити одговорност и последице за све. Па кад епарх. школ. одбор тако схваћа садашњу школску иучитељску ситуацију, шта остаје учитељима и учитељицама, него да чувају свој хлебац и гледају за чим су, те нанослетку кад виде, да нема гласа, ни упутства од Школ. Савета, да се на њега и не обраћају. Ми емо многу тешку ситуацију, начинили још тежом често с тога, што смо били јаче немарни, него што би то допуштала озбиљност прилака. И овде већ улазимо у тај стадијум. Но после овога долази на ред стадијум, у којем се завршује улога нашег немара, али и улога онога дела наше автономије, који носи школску Фирму. Дотле ће ваљда бити основан и Народни Музеј у Ср. Карловцима, како би се бар у њему могла очувати успомена на све то. Учитељству је потребно да што пре добије од Шк. Савета упутства и то : У ногледу тач ног и подробног протумачења, свију оних места