Школски гласник

Бр. 5.

ШКОЛСКИ ГЈ1АСНИК

Стр. 75.

коном боље не регулише, да госнодин Министар изволи расписом својим наредити: да полицијске и пореске власти воде месечну контролу по општинским књигама о пракупљеном школском нрирезу и то са управитељем дотичних школа, па да се ти наплаћени прирези одмах и предаду школама на нодмиривање својих потреба, те да се на овај начин олакша озбиљна недаћа, од које настава у оиште иати." Трећа одлука је о измени закона о мировини учитељских удовица и вихове д е ц е. У њој тражи удружење, да се измени чл. закона од 1885. год. по којем та мировина не може бити мања од 300 дин., ни већа од 1346 50 дин. годишње, на место тога: да најмања мировина буде 360 дин., а највећа 1650 д. годишње. У четвртој одлуци тражи се од министарства просвете помоћ за пансионат учитељске деце, а то да се учини „уносећи у буџет министарства просвете, почев од 1909. г., могућну суму за подизање, уређење и одржавање тога пансионата, који ће доносити, осим учитељству и самој држави и народу неизмерне користи." Пета одлука јео усавршавању учитеља. „У своме опширније мотивисаном писму главни Одбор је тражио ио овој одлуци од Министра просвете да изволи учинити потребне кораке: да се законом омогући учитељима нристун на Универзитег, као што су и пређе имали, да се ре®ормишу учитељске школе и повиси учење на 5 година или да кандидати са већом општом спремом улазе у учитељске школе, да се установи виши курс учитељске школе или виша педагошка школа, која ће спремати кандидате за наставнике учит. школа, школске надзорнике и т. д. и да изврши одредбу онога члана, зак. о народ. школама, који говори о курсевима за усавршавање учитеља." „Учитељ" Учитвљсна колонија на острву Рабу. Последица тешког и напорног рада учитељског јесте, да велики процеват учитељства умире још у младом добу еа плућних болести, нервозе и слабости. С тога би многоме од нас требало за снажење органа за дисање и својих ослабелих живаца, мвло јасва јужна сунца, мало влажног, чистог од прашине, нриморског ваздуха. Жеља за боравком у чувеним климатским местима и морским купатилима не може учитељу лако да се испуни, због знатне скупоће која влада у таким

местима. Заједница учитељских удружења у Моравској, хоће томе да помогне и за најкраће време основаће на острву Рабу у Далмацији, колонију за немоћне учитеље. Управни одбор заједнице, у седници од 20. јануара о. г. одобрио је иотребну своту за оснивање санаторијума. Управљаће колонијом призната организаторка и неуморна раденица госнођица М а р и ј а Стејскалова. Драго би нам било кад би ту акцију могао спровести Савез словенских учитеља у Аустрији, али то није могуће, јер нема потребних материјалвих средстава. С тога поздрављамо потхват моравског учитељства, у толико већма, што се у колонију неће примати само чланови моравске учитељске организације, него и учитељи свих осталих словенских народности. Цене станова и издржавања биће врло умерене, јер тај иотхват учитељски неће ићи за тим да слаже на гомилу хиљаде у резервни фонд; режија ће бити бесплатна, јер управитељка гђца Стејскалова радиће сасвим бесплатно, не тражећи награде. Од словенског учитељства ће зависити, да потпуно \жива корист ове установе, које му пружа братска организација моравских учитеља. Учитељска колонија на Рабу биће огњиште на којем ће се живети словевском узајамношћу, а одакле ће се она ширити у редове учитељске. Сва преписка упућује се на унравитељку гђцу Марију Стејскалову. (81еспе Магп 81еувка1оуе V Вгпе, Га1кеш1;етегоуа иИсе, с. 31. Могауа.) М. Хајни. Из школске сатоуправе. Нова наставна основа за мађарсии језик. У прошлом и овом броју „Школ. Гласника" до нели смо мишљење г. Ј. Искруљева, учит. вежбаонице у Сомбору, о новој Наставној Основи из мађарског језика за немађарске школе. Потпуно се слажемо с њиме, да је сад на нашим школским властима, да то питање тачно среде и да их у томе и ми учитељи помогнемо колико можемо. Но пј ) В и кораци наших школских власти у томе питању, не пружају нам утешну иојаву. За сад је ствар стојала овако: Одређења која су истакнута у Школском Закону од 1907. и Наставној Основи за немађарске школе тумаче се двојако. Основно одређење о строгој обради Наставне Основе нарочито је означено у њој да