Школски гласник

Стр. 74.

ШК0Ј1СКИ ГЛАСНИК

Бр. 5.

рењу електричее експанзије волтметра, у мерењу притиека паре на манометру, у мерењу температуре на термометру и т. д. Код термометра ми не меримо директно топлину и њене промене, већ проетореу вредност, наиме протезање живиног ступа па то можемо узети као мерење топлине, јер то стоји у једпоставнијој зависности од иромене тоелоте. У принципима ми тако исто поступамо у индиректним психолошким ме рењима, и ако је овде однос завиености између психичке појаве, која се има ме рити и спољашње појаве, која се директно мери, често нута комиликованији него лиу природонаучним мерењима. Вићететолако схватити ак<> се осврнете на горњи пример, међуосталим сва ова излагања ми ћемо поближе објаснити. Могли би ставити још једно питање: који иутеви постоје, да се изазове тако индиректно мерење у духов ној области. Има три иута (или начина), који воде ка индиректнол мерењу духов них појава и премч природи ствари могућа су само та три пута или њихове комбинације. Духовни живот може се оаределити или мерећи од падражаја , помоћу ког ди ректно или индиректно довађамо било које духовне појаве, или иолазећи од иокрета, у којима се исиољава духован живот, као и од покрета изражавања (у ширем смислу); напослетку духовни живот можемо мерећи определпти и са уметањем духовних иојава измеру надражаја и иокрета изражавања , и овде се &огу мерити временити односи духовних појава, такође и н. пр. време, којз пролази од ночетка надражаја, па до јављања каквог извесног покрета изражавања. Из тога се види. да у духовној области имамо три иута или методе индиректног мерења : методе надражења, методе изражавања и т. зв. методе уметања, и пошго методе умегања могу мерити и време, то их проето називамо методе временитог мерења. Ми ћемо видети, да се све методе, које ћемо упозиати у примењивању на психолошка и педагошка питања, могу свести на једну од ових~ основних шема или комбинацију ова трп иута. У духовној области имамо још један начин мерења,

ког би могли боље означити као бројање. Ми смо кадри да бројимо како се често јављају некоје појаве свест-1 колико иута се налазе, како се оне јављају у индивидуама и т. д. У том случају имамо посла са статистичким бројањем у духвној области, што такође показује примену бројева (додуше то није право мерење), наравно тој исихол<>шкој столици не стоји на нуту никаква принципијелна гумња. (Наставиће ее.)

Учитељство. Српсно учитељско удружење у Србији поднело је министарству иросвете и е т евојих одлука са летошње учитељске скупштине. Прваје одлука против мешааа свештенства у рад осеовних школа. „У пројекту закона о уређењу свештеничког стања, стављено је у дужност свештенику и то: да присуствује од времена на време, нредавањима веронауке у основним школама и годишњим испитима." Ова одредба изазвала је у учитељству читаву буру од незадовољства. Противу ње су подигла глас многа Јчитељска друштва, критикована је у „Учитзљу" органу Учитељског Удружења а и у другим гласилима јавности па и XXIV. Учитељска Скупштина се њоме занимала. Овом се одредбом ставља извесно туторство учитељу, које је неоправдано и штетно по својим последицама. По тој одредби могло би да се меша у школске ствари једно страно лице које нема никакве компетенције за школски рад и да контролише стручно лице — учитеља које је својом и стручном спремом у школи и и испитима доказало, да му се може и сме поверити предавање свих наставних предмета па и религије. Сем тога ово мешање страног лица, које нема ни дидактичке ни методачке спреме за наставни рад, изазвало би конФликте између наставника и свештеника, чиме би губили од свога угледа и једни и други. Стога Учит. Удружење моли Господина Министра, да на ову ствар скрене озбиљно своју пажњу и да не дозволи да се гваква одредба озакони." Друга одлука је о издржавању народних школа. У њој тражи удружење: „Док се ствар о снабдевању нар. школа потребама за-