Школски гласник

9

ђтр. 70.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Зато сви сложно похитајмо у помоћ нашој вишој вдасти, јер једино сложним и рационалним радом могуће је измрсити се из овог критичног хаоса.

Учотеља а ^агајена. Др. Лаза МарковиЂ. — Нови Сад. Учитељи се морају одлучно борити са о.шм заразнам болештинама и зато им морају познавати знаке и особине. Од њих се дабогме не тражи тачно и поуздано нознавање болести, али сваки учитељ мора толико знати из медицине, да зна бар, које је дете сумњиво , да има једну од тих болести. Зато ћу ја овде само укратко наиоменути, које су сумњини знаци ових болести. Код скрлетиие су знаци, који и неетручњаку могу лако за око замаћи, ови: јака ватруштина , руменило у лицу, две боре, које иду од ноздрва према углу од усана су при томе беле као од воска а и усне су бледе; испод доње вилице се осећају крајници, као орашчићи, језик је .јако црвен, и на њему се виде ситне црвене бобице, као на малини или аупини ; у грлу су жлездејако натечене, црвене и може се на њима наћи ио која жућкаста пега. Кожа је сва, од врата до доле црвена, као скрлетина а ако је црвен избледела, онда се н чиње иерутати на више места. Ако је дете добило запаљење бубрега, онда иодбухне у очима а често су му и ноге отекле. Код скрлетине могу још и уши , да ироцуре; гној из ушију је махом гует а често и врло заудара. Да би учитељ могао у сумњивим случајевима прегледати и дечје грло, добро би било, да им кашиком притисне језик, јер се онда грлене жлезде могу врло лепо видети. Кашику треба одмах после прегледа на шпиритусу испалити, а не би било згорег, кад би једна кашика за иреглед стално стојала у школи и то остављена у једној чинијици са %% раствором карбола. Код мраса (Мавегп, Капуаго) црвен избија и на лицу. У такој ирилици поискачу ио целом лицу ситне пуичасте , мрк> црвене бобице од којих лице изгледа кно

да је прљаво, а уједно се од тих бобица сасвим иреличи. Очи су сгр .шно црвене и мутне, јако сузе. Болесник се склања од светлости и обично гледа у земљу или очи заклони. Из носа исто тако лије чиста слуз. Грло је црвено, жлезде грл ^не су ћ набрекле, црвене, али немају белих или жућкастих пега И само неице је бобичасто па и сама слузна иокожица на устима је црвена и местимице, особито дуж но;ледњих кутњака је храпава, као дн је посута грисом. Дете уз т» кашље, сухо, кратко и са напрезањем Иста таква црвен ка<) и на лицу види се и на целој кожи. ШагареКи кашаљ (велики кашаљ или хрипавац) не прави пикчкву црвен по кожи. Деца у том кашљу не кашљу сваки час и непрекидно, него имају настуие. Овда, онда наиђе на дете кашаљ, али тај је страшан, грчевит. Дете се зацени од брзих навала кашља, понлави, хоће да се угуши и кроз тај тешки кашаљ чује се, како тешком муком уз висок писак увлачи ваздух кроз грчевито стегнуте гласнице. Дете у наступу и иоврати не само житку слуз, иего и јело, које се у желуцу нађе. Зној лије са чела а израз је на лицу очајничкп. Тај страшни и мучни кашаљ сгане после неколико минута, плаветнило се са лица изгуби, дисање се емирн, једино још што дете осећа јак умор. При овим наступима може детету, да удари и крв на нос и на уста од јаког наирезања. Код дифтерије у ждрелу су грлене жлезде превучене белом, често и мрком кожом, која се брзо шмри и пређе и на ресу (језичац) и на меко непце. Те поко жице хоће, да заударају на јак трулеж. Дете је у ватри; кожа му је чиста и споља су жлезде исиод вилице забрекле. Волесник тешко гута и говори често калуђерски, кроз нос, Код дифтерије у грлу (; круи ) је ждрело већином чисто, али је врло стсгнуто онаким истим кожицама и опоницама, као што се у ждрелу виде код диФтерије. Збогтога је дисање отештано све више и више, тако, да дете унотреби све мишиће и сву снагу, да дише. Грудни кош се аздиже, јер га враТни мишићи са највећим напоном дижу. Мишићи по ребрима и између